MLADI I PIĆE – ALKOHOL JE PROBLEM A NE REŠENJE!

Alkohol je najčešće prvo sredstvo zavisnosti (uz cigarete) sa kojim mladi dolaze u kontakt već u vlastitoj porodici. Deca počinju razvijati svest o alkoholu još od malih nogu kroz medije, promatranjem ponašanja rodbine i ukućana, a zatim i društva kojim su okružena. Dodatno, kultura konzumacije alkohola socijalno je prihvatljiva, pa oni alkohol ne doživljavaju kao nešto nedopušteno ili neprihvatljivo u određenim okolnostima i količinama.
Činjenica je da deca već u najranijoj dobi počinju oblikovati osnovne stavove i mišljenja o alkoholu, pri čemu jasno znaju da je alkohol “samo za odrasle”, ali je isto tako nepobitna istina da je “ čašica” obavezni deo naše tradicije.


Tako imamo stavove da “ nije lepo da devojčica pije”, ali i da “ nisi muško ako ne popiješ koju”.
Nazdravlja se na slavljima, alkohol se neretko tretira kao lek, pa se deci nudi čaša vina koja je “ dobra za krv”, čaša piva “preporučuje  se” dojiljama kako bi imale više mleka,  dok svakodnevna uptreba alkohola u krugu porodice gotovo neminovno nastavlja svoj put kroz mlade naraštaje.
Tinejdžeri će ispitivati granice, pokušavati biti odrasli, alkohol upoznavati kroz vlastita iskustva i promatranjem učinaka pijenja na ljude kojima su okruženi. Vikendom se većina mladih odlučuje na izlazak. Zabave se organizuju u kafićima, klubovima, kućama prijatelja, u parku… Vino, pivo, žestoka i slična pića nose se od kuće, ili im u radnjama kupuju malo stariji prijatelji, mada se dešava da ih i sami mogu kupiti pod izgovorom da to čine za nekoga od članova svoje porodice.

Mladost je period eksperimentisanja i oblikovanja identiteta.
Taj razvojni proces uključuje i traženje novih doživljaja i preuzimanje rizika koji su sastavni deo odrastanja. Mladi ljudi ne piju s namerom da se otruju alkoholom i da im bude loše, ne piju ni da bi narušili psihičko i fizičko zdravlje, ni zato da bi postali zavisni od alkohola. Konzumacija alkohola najčešće je potaknuta radoznalošću, željom za dokazivanjem pred društvom ili pritiskom istog.
Za ovu temu, kao sagovornika odabrali smo pedagogaLjiljanu Ilić koja kao direktor jedne lazarevačke škole ima veliko iskustvo u radu sa decom.

“Pre svega da kažemo da je alkoholizam bolest i spada u grupu takozvanih bolesti zavisnosti, pored narkomanije, zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i nikotinizma, zavisnosti od duvana. U našoj kulturi obično ćemo čuti da je alkoholizam trenutni ili dugoročni problem, ali ne i da je bolest. Pripremajući se za ovaj razgovor, naišla sam na podatak da je alkoholizam treća bolest u svetu. Prema istraživanju SZO tri posto svetske populacije boluje od alkoholizma. Složićete se da je to zaista veliki broj.Adolescencija je period koji je dovoljno turbulentan. Mladi su danas okruženi društvom koje je puno izazova. Društvene promene se dešavaju jako brzo. Pritisak vršnjaka je ogroman i u manjim i u većim sredinama, a okidači su razni da neko posegne za čašicom alkohola.

Ako govorimo o mladima, jer mi smo obrazovno vaspitna ustanova i bavimo se njima, to su obično proslave ili neka veća okupljanja, a tu su i ekskurzije gde se smišljaju planovi kako će se koristiti alkohol, da bi se mlada osoba osećala prihvaćeno u društvu vršnjaka, da bi imali nekakav osećaj slobode. Alkohol daje lažnu samouverenost i popušta  kočnice i moralne i društvene. Svakog dana smo zasipani brojnim teškim vestima “vozio pod uticajem alkohola”, “izazvao saobraćajnu nesreću pod uticajem alkohola”, “došlo do tuče”… i brojna druga teška dela koja imaju nesagledive posledice. Iz mog iskustva, jer već 30 godina sa đacima odlazim na ekskurzije, poslednje generacije nisu toliko zainteresovane za konzumiranje alkohola u takvim situacijama. Čini mi se da savremena tehnologija i telefoni uzimaju primat, da su svi fokusirani na igrice i tome slično, a ranijih godina zaista smo morali glumiti policajce, jer je uvek određena količina alkohola pronalažena uglavnom kod dece u 7. i 8. razredu”, priča ona.

“Problem je što je alkohol jako dostupan. Vi na svakoj trafici, u svakom marketu možete kupiti alkohol. Zakon je jasan. Maloletnicima je zabranjena kupovina alkohola. Da li se toga pridržavamo? Ne. Vrlo često će te videti da roditelji pošalju svoje dete u prodavnicu da donese odredjenu količinu alkohola.

Kada se razvija zavisnost? Dugotrajna i česta upotreba dovodi do toga da dolazi do fizičkih i mentalnih promena kod pojedinca koji konzumira alkohol. Plašim se da za rešenje ovog problema nekog konkretnog recepta i nema. Porodice su danas dosta različite, deca su izložena raznoraznim uticajima. Priča donekle do nekoga i dopre, a do nekog ne. Čini mi se da su primeri iz prakse nešto što može da bude okidač, ali i neke sankcije koje se uvode.

Alkoholičar nikada sam ne ode na lečenje, uvek je to posledica nekog izvršenog krivičnog dela. Mi smo ovde u školi često svedoci raznih situacija u porodicama gde je uglavnom otac ili neko od bližih članova porodice u problemu sa alkoholizmom. Alkohol ne pogađa samo osobu koja pije. Kažu da se to uvek množi sa tri. Pogađa roditelja, dete i najbliže okruženje. Mi u skoli nastojimo da radimo na prevenciji i opet ponavljam, ono što mene raduje, ne vidimo da deca, bar u našem okruženju, tako lako posežu za alkoholom. Nažalost podaci govore da se granica pomera i da danas deca sve ranije konzumiraju alkohol. Mešaju se alkoholna pića, mešaju se energetska pića i alkohol, jednako piju i devojčice i dečaci i često se utrkuju ko više može da popije… Sve ovo dovodi do ozbiljnih poremećaja, promena u ponašanju, deca postaju agresivna, sklona tučama i raznim kriminalnim delima”, objasnjava pedagog Ljiljana Ilić.

Zavisnost od alkoholizma kod mladih ne nastupa odmah,  već uglavnom nakon desetak godina.  Zbog toga je veoma važno blagovremeno reagovati i pomoći im da reše svoje probleme.
Treba im omogućiti više sadržaja  koji će zadovoljiti njihovu znatiželju,  interesne i razvojne potrebe  i omogućiti im da kroz njih donose ispravne odluke i izbore.
Uz sve to,  neophodna im je ljubav i pažnja porodice i prijatelja i razgovori koji će im pomoći da pronađu sebe i krenu ispravnim putem.

Pitanja i komentare možete slati na mail : info@radiokiss.rs
                                                        ili na tel.  :063 251116

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Previous post Uručeni ključevi 13 traktora lazarevačkim poljoprivrednicima (VIDEO)
Next post ODBOJKAŠKI VIKEND: PORAZ OD ZVEZDE I POBEDA PROTIV SMEČA OD PO 3:1