MLADI I PAS ( PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE)

Ubrzani razvoj savremenog društva i bolesti zavisnosti koje ga prate ,narkomanija, alkoholizam, pušenje – javljaju se kao samostalne bolesti svedoče o tome da zavisnost može imati mnogo lica i uticati na bilo koga kada imamo u vidu način i uslove u kojima moderan čovek živi iradi.

Borba protiv bolesti zavisnosti ima za cilj podizanje svesti stanovništva, a naročito mladih, o štetnim efektima droga i mobilisanje celokupnog društva za uključivanje u aktivnosti na suzbijanju njihovog korišćenja. Konzumiranje psihoaktivnih supstanci je ne samo zdravstvena pretnja, već i značajan socio-ekonomski teret širom sveta. Primarna prevencija odnosno sprečavanje nastanka bolesti zavisnosti je najvažnija. Da bismo to postigli neophodno je staviti pod kontrolu upotrebu i zloupotrebu svih psihoaktivnih supstanci (kafa/kofein,duvan/nikotin, alkohol, droga), i zato su nam potrebni slojeviti i kompletni preventivni programi i sistematičan rad sa decom i omladinom koji će sa istim ciljem povezati roditelje, prosvetne i zdravstvene radnike, uz učešće široke javnosti i medija.

Psihoaktivnim supstancama (skraćeno PAS) nazivamo sve one materije koje menjaju stanje svesti, opažanje, mišljenje, raspoloženje, ponašanje. Termin DROGA obično koristimo za ilegalne (zakonom zabranjene) psihoaktivne supstance. U svojoj večitoj težnji da dožive zadovoljstvo, mladi ponekad posežu za drogama. Životna istina leži u tome da što više obezbedimo sreće i zadovoljstva bez veštačkih stimulanasa, utoliko je naš život sadržajniji, bogatiji. Tokom razvoja važno je da se uskladimo sa realnošću i normama užeg i šireg okruženja. Savlađujući brojne prepreke na putu zadovoljenja potreba čovek se psihološki razvija.Droge se mladima čine kao “prečica“ kojom se brzo, lako i bez napora stiže do cilja. Kad se jednom uđe u zamku droga, ubrzo se shvati da lažno zadovoljstvo sve više i više isčezava, a ostaju samo posledice zavisnosti koje podrazumevaju prisilu uzimanja droga. Sve drugo tada postaje nevažno, bitno je samo uzeti drogu i tako „se srediti“, tj. smiriti se. Razorne posledice korišćenja droge su vidljive na svim poljima – telesnom, psihološkom, intelektualnom, socijalnom, duhovnom…
Zloupotreba droga u adolescenciji obično prolazi kroz više faza, a sve počinje radoznalošću koja je praćena nedovoljnom informisanošću mlade osobe.

Mlada osoba stiče svoja prva iskustva sa drogama(ili alkoholom, cigaretama…) najčešće u društvu svojih vršnjaka. Bez dovoljno razvijenog samopouzdanja, snažno želi da se oseti prihvaćenom među vršnjacima. Fascinirana vršnjacima koji piju ili koriste drogu, izgleda joj da se oni mnogo bolje zabavljaju. Lako prihvata mitove koji su uobičajeni među mladima, „svi to rade, nije ništa strašno“.

U sledećoj fazi mlada osoba uči da koristi droge i otkriva da pomoću njih može menjati svoje raspoloženje. Koristi ih povremeno, obično samo vikendom i isključivo u društvu koje joj daje osećaj sigurnosti. U ovoj fazi se obično koriste alkohol, cigarete, marihuana, lekovi za smirenje i tada se još uvek ne razmišlja o posledicama, ali se povremeno javlja osećaj krivice jer zna da čini nešto nedopušteno.

U sledećoj fazi dolazi do redovne upotrebe droga, pri čemu se razvija lični odnos prema njima. Korišćenje droga se više ne vezuje samo za grupu, već za određene situacije, kada mlada osoba želi da se „opusti“.Droga se koristi vikendom, a ponekad i radnim danima. Promene vremenom postaju sve očiglednije, a neke od ovih promena su direktna posledica
delovanja na mozak. Mlade osobe zapostavljaju ličnu higijenu, školu i sve više napuštaju prijatelje koji ne koriste drogu. Ulazi se u period redovne upotrebe, odnosno zavisnosti, pri čemu se gubi kontrola nad svojim životom. Misli i aktivnosti su usmerene na nabavku droge, te ukoliko se do nje ne dođe javlja se razdražljivost, apatija, umor, depresivnost tj. simptomi apstinencijalne krize. Da bi se došlo do droge kreće se sa krađama, lažima, sukobima sa zakonom, napuštanjem škole.

Poslednja faza je faza „života u paklu“ kada droge više ne pružaju nikakvo zadovoljstvo, ali postoji snažna potreba da se one uzmu kako bi se osoba smirila i „postala normalna“. Depresija, osećaj stida, krivice su sve više izraženiji, tako da se javlja i razmišljanje o samoubistvu. Zavisnik sve više i češće koristi drogu, najčešće intravenski. I telesno i psihički propada. Rizično i samodestruktivno ponašanje je sve učestalije. Odnosi u porodici su krajnje poremećeni, a zavisnik je paranoidan i veoma agresivan, izgleda i oseća se kao duplo starija osoba, kao težak bolesnik, pati od posledica dugotrajne pothranjenosti, hroničnog bronhitisa, oboljenja jetre i raznih infekcija.

Droge skoro uvek izazivaju psihičku, a u nekim slučajevima i jaku fizičku zavisnost. O zavisnosti govorimo kada osoba više nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje u odnosu na psihoaktivne supstance, a evo šta na tu temu kaže psihijatar doma zdravlja u Lazarevcu,  dr Olivera Mladenović:

Kada govorimo o primarnoj prevenciji, odnosno, sprečavanju nastanka bolesti zavisnosti, Mladenović dodaje:“Neophodno je staviti pod kontrolu upotrebu i zloupotrebu svih psihoaktivnih supstanci. Kofeina, nikotina, alkohola, droga, i zato su nam potrebni celoviti preventivni programi, kao i sistematičan rad sa decom i omladinom tokom predškolskog perioda, osnovne i srednje škole, koji će sa istim ciljem povezati roditelje, prosvetne i zdravstvene radnike, uz učešće široke javnosti i medija. Primarna prevencija, odnosno, prevencija u smislu da ne dođe do poremećaja, se možda najmanje svodi na informisanost. Pre svega mladi ljudi su poprilično dobro informisani, njihovo potcenjivanje opasnosti ne proizilazi iz nedostatka informacija, već iz nekih odlika godina u kojima se nalaze. U adolescentnom dobu svi ste hrabri, svi ispitujete
granice… Mislim da problem prevencije, kada su u pitanju sve zavisnosti, treba usmeriti u pravcu da mladi ljudi dobiju prilike za potvrdu i afirmaciju u oblastima i delatnostima koje su društveno prihvaćene. Dakle, da radimo na tome da su porodice dobro, da mladi ljudi dobiju priliku da se iskažu u sportu, nekim svojim talentima i slično. Nedovoljno nagrađujemo i afirmišemo ljude i ako pogledate statistiku kada je, recimo, u pitanju heroinska zavisnost, najveći broj novootkrivenih imamo kod ljudi koji su ’83 ili ’84 godište, što će reći kod ljudi koji su imali određen broj godina ’91 i ’99.godine. Društvene okolnosti u kojima nema dovoljno prilike za obezbeđivanje uslova za egzistenciju, gde vi mladim ljudima koji žele da rade ne možete da ponudite stabilan posao, gde su roditelji frustrirani, nezadovoljni, prosto predstavljaju bazu za traženje „izlaza“ a ako se mladi ljudi ne osećaju dovoljno potvrđeni, dovoljno uvaženi, dovoljno važni unutar svoje porodice, unutar svoje sredine, radne, školske, onda oni biraju neke subkulture ili podgrupe kao što su narkomanske, gde će se osetiti kao da pripadaju i gde će biti važni. Dakle, pre svega prevencija treba da bude usmerena ka izgradnji jednog zdravog društva“.Značaj zdravstvenih, socijalnih i ekonomskih posledica ovih bolesti za osobu, porodicu i državu postaje sve veći. Neophodna je puna društvena ili javna svest o tome, a samo uz svestrano sagledavanje problematike, moguće je doći do odgovarajućih rešenja, uticati na zaustavljanje, a potom i na smanjivanje stopa oboljevanja stanovništva od bolesti
zavisnosti.