Medijska pismenost kao ključni faktor ispravnog rasuđivanja – Istina je da smo daleko od istine

Svaki medij želi da ispriča upečatljivu priču, jer na taj način “ostaje u poslu”.Razlozi za to nisu uvek zlonamerni. Dosta sadržaja je namerno pristrasno, bilo da se dobiju klikovi i pregledi ili pak da se “progura” nekakav  politički program. Ali čak i kada nije reč o tome, na pisanje i istraživanje utiče stav autora. Nije moguće da bilo koji izvor bude potpuno objektivan i neutralan.

Neophodno je da proverite svaki članak, emitovanje ili objavu na društvenim mrežama na bilo koji dostupan način. Mnogi novi „nalazi“ su u velikoj meri pogrešno predstavljeni, ako ne i potpuno pogrešni. Dakle, svi prolazimo kroz taj vrtlog poluistina i pogrešnih predstavljanja. Kako uopšte možemo pronaći svoj put?Kada razumemo osnove različitih vrsta podataka, objava i tvrdnji, mnogo je lakše imati formirano mišljenje o modernoj poplavi informacija.Osim prosvetnih radnika, zahvaljujući kojima naši najmlađi stiču osnovna znanja, pored ostalih i o pojmu i značaju medijske pismenosti, veoma važnu ulogu u razumevanju ovog fenomena igraju i novinari.

Maria Popović u medijima je više od 20 godina, a kao novinar je radila u radiju i na televiziji.Prema njenim rečima, medijska pismenost igra ključnu ulogu ne samo u razumevanju informacija, već i u izgradnji ličnog stava, formiranju ličnosti i konstantnog unapređenja kritičkog mišljenja o svetu uopšte.“Smatram da medijska pismenost treba da bude uvrštena u osnovni školski program. Obzirom na činjenicu da je internet prostor najdostupniji izvor informacija od najranijeg uzrasta, to govori u prilog tome da bi upravo od osnovne škole trebalo da se otpočne sa “obukom o upotrebi informacija”, kaže Popović.“Stava sam da bi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trebalo Medijsku pismenost da uvede kao redovan predmet u nastavi kako kod osnovaca, tako i kod srednjoškolaca”, dodaje ona.

U Srbiji, ili ako pričamo konkretno o Lazarevcu, Medijska pismenost se u osnovnim i srednjim školama izučava kao izborni predmet pod nazivom “Jezik, kultura i mediji”.Prema iskustvima profesora koji su realizovali nastavu na ovom predmetu, interesovanje učenika je zaista veliko što, pored ostalog dovoljno govori o tome da bi Medijska pismenost trebala biti uvedena kao obavezan predmet još od nižih razreda.Sve gore navedeno uticalo je da dve medijske kuće, radio ZOS iz Tešnja (BiH) i radio KISS iz Lazarevca (Srbija) zajedničkim snagama pokušaju da važnost fenomena medijske pismenosti predstave i promovišu širokoj javnosti, sa fokusom na prosvetne radnike i učenike, odakle bi zapravo ova znanja i trebalo da se pokrenu.

ZOS i Kiss su od decembra 2023. do februara ove godine, zajedno sproveli upitnik o nastavi medijske pismenosti u osnovim i srednjim školama na području opština Tešanj i Lazarevac. Upitnik radija Kiss obuhvatio je ukupno 30 ispitanika, nastavnika i profesora , koji su odgovarali na pitanja o važnosti medijske pismenosti, načinima na koje je predaju ali i o tome koliko su stručno osposobljeni za ovaj važan posao. Analiza upitnika pokazala je da većina prosvetnih radnika u našoj opštini sebe ne smatra dovoljno obučenim za predavanje Medijske pismenosti. Naime, oko 65 procenata smatra da je medijska pismenost veoma važna, oko 52 procenta uključuje medijsku pismenot u svoju nastavu ali svega oko 14 procenata smatra da je dovoljno obučeno za  podučavanje medijske pismenosti, dok oko 10 procenata ni ne smatra da je za to kvalifikovano. Istovremeno, nastavno osoblje informiše se u najvećem procentu online i praćenjem naloga na društvenim mrežama, a prema njihovom iskustvu, učenici kojima predaju najviše se informišu prateći šta njihovi prijatelji i ostali pišu na društvenim mrežama.Još jedan od zaključaka do kojih smo došli, uglavnom kroz razgovor sa učesnicima ankete koji su ostavili svoj kontakt, jeste da ni sam sistem obrazovanja, kada je Srbija u pitanju, čini se ne prepoznaje medijsku pismenost kao dovoljno važnu, obzirom da je u školama zastupljena kao izborni predmet, za koji se učenici opredeljuju prema svojim afinitetima i u odnosu na razumevanje istog. Pojedini ispitanici naveli su neke od primera “nedoumica” koje su deca iznela kroz komentarisanje funkcionisanja medija i istinitosti onoga što se objavljuje, te su tako postavljali pitanja poput “ Da li su se ljudi zaista iskrcali na mesec?”, “Da li korona virus uopšte postoji?”…dok jedan od anketiranih profesora kaže: “Mediji negativno utiču na formiranje kritičkog mišljenja mladih kroz plasiranje različitih pop kultura i konzumerizma”.

Ovom temom bavili smo se i kroz tri radijske emisije u kojima su nam gošće bile profesorke iz lazarevačkih škola.Da se “koreni” medijske pismenosti mogu naći u predmetu Srpski jezik i književnost, pre svega kroz književna dela, otkrivanjem motiva, analizom likova, a zatim i kroz upoznavanje osnova novinarstva i rada medija, potvrdila nam je Danijela Petković, profesorka srpskog jezika u OŠ “Vuk Karadzić” iz Stepojevca.  “ Ja ne znam da li uopšte treba praviti razliku između medijske pismenosti i pismenosti uopšte.Mi smo deca nekog novog vremena. Imamo sredstva kojima lako dolazimo do informacija “na jedan dodir”. E sada, kakva je to informacija? To je ono što svima nama treba da stoji kako veliki znak pitnja iznad glava, a naročito nama odraslima jer do tih informacija dolaze i deca”, rekla je Petković.

Bezbroj pitanja postavljeno u svega nekoliko rečenica. Iz svih njih proističe još jedno: “ Šta je zapravo medijska pismenost?” Nastavili smo naše istraživanje i “u pomoć” pozvali nastavnicu engleskog jezika, Mirku Romanović, koja uz to predaje izborni predmet koji se bavi medijskom pismenošću u nižim razredima u OŠ “Milorad Labudović – Labud” u Baroševcu. “Medijska pismenost ima različite definicije. Ja bih rekla da je ona nešto što se odnosi na sposobnost pojedinca  da kritički razume, analizira i interpretira informacije koje se prenose putem različitih medija i medijskih formi. Sam razvoj medijske pismenosti i njen značaj jeste u tome što pomaže da budemo odgovorniji, samosvesniji potrošači samih informacija, a da sve to doprinese boljem razumevanju sveta oko nas”, objašnjava ona. Obzirom da je predmet “Jezik, mediji i kultura” u okviru kojeg se obrađuje i medijska pismenost, od nedavno uveden kao izborna aktivnost u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, činjenica je da su se i nastavnici koji ga predaju našli pred novim izazovom. Od njihovog angažovanja i pristupa zavisi  koliko će učenici razumeti šta ovaj predmet predstavlja i koliko je zapravo bitan.

Profesorka Srpskog jezika i književnosti, predavač na pomenutom izbornom predmetu u Gimnaziji u Lazarevcu, Petra Dragićević, vodi i školsku novinarsku sekciju, pa nam je iz tog razloga bilo interesanntno njeno mišljenje i stavovi o ovoj temi. “Po mom mišljenju, medijska pismenost podrazumeva  svakog pojedinačno od pomenutih medija (štampa, film, radio, televizija, digitalni mediji), a da bi neko bio potpuno medijski pismen  trebalo bi da zna upotrebu svakog medija, na koji način da prati sadržaje, kako da ih analizira, kako da pravi razliku izmđu informativnog, obrazovnog ili zabavnog karaktera. Kako da samostalno stvori sliku  sveta u svojoj glavi, koja će mu pomoći da izbegne dalje manipulacije, dezinformacije, lažne vesti i sl.”, navodi Dragićević.

A da je problem sa nastavom medijske pismenosti znatno širi govore i podaci koje je u zajedničkom istraživanju prikupio ZOS radio iz Tešnja u Bosni i Hercegovini. Prema njihovim podacima, oko 50 posto ispitanika ocenilo je da njihovo znanje o medijskoj pismenosti nije na visokom nivou, a čak 13 posto je reklo da nema nikakva znanja i kvalifikacije  iz oblasti medijske pismenosti.

“ Medijska pismenost u formalnom obrazovanju u BIH još uvijek nije prisutna, iako je to vještina koja je neophodna za 21.stoljeće, organizacije civilnog društva se zalažu da se medijska i informacijska pismenost uvede u formalno obrazovanje da li kroz različite predmete ili kao jedan predmet, da se gradi od osnovne škola pa dalje da se grade vještine medijske i informacijske pismenosti među građanima BiH”, pojašnjava Anida Sokol, urednica i istraživačica u Media centru Sarajevo.

Nza kraju ovog istraživanja uspeli smo da izvedemo ključni  zaključak:

MLADI SU KONSTANTNO IZLOŽENI RAZLIČITIM ZABLUDAMA PLASIRANIM PUTEM INTERNETA. MEDIJSKA PISMENOST MORA POSTATI NEOPHODNA VEŠTINA U ŽIVOTU SVAKOG OD NAS KAKO BI SELEKCIJA PRIMLJENIH INFORMACIJA BILA ISPRAVNA I KAKO BI SE SPREČIO SVAKI VID MEDIJSKE MANIPULACIJE.