Žensko udruženje Kolubarskog okruga je počelo sa održavanjem radionica na temu simboličnog naziva „Koliki je moj deo?“

U prethodnim danima Žensko udruženje Kolubarskog okruga je počelo sa održavanjem radionica na temu neravnomerne raspodele nasledstva između muškaraca i žena.

Projekat simboličnog naziva „Koliki je moj deo?“ podržan je od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji, iz sredstava Evropske unije. Radionice su već održane u srednjim školama u Lajkovcu, Mionici i Ljigu, a narednih dana biće uključene i srednje škole iz Osečine, Topole, Aranđelovca i Lazarevca. U interaktivnoj radionici učestvuje od 20 do 40 učenika viših razreda srednje škole. Oni na radionicama uče o uticaju rodnih stereotipa na nepravednu raspodelu imovine u našem društvu i negativnim posledicama koje iz toga mogu proizaći.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, žene u Srbiji su vlasnice samo 25% imovine, a u najvećem broju slučajeva radi se o imovini nad takozvanim pomoćnim objektima koji nisu primarno namenjeni za stanovanje. U seoskom području ta statistika je još lošija i imovinu ima oko 16% žena, a ta imovina se najčešće odnosi na parcele manje od 2ha. Navedena statistika je dobrim delom posledica činjenice da se Srbiji svaka druga žena odriče nasledstva u korist muškog člana porodice.

Ekonomska sigurnost svih članova društva je osnov ravnopravnosti, a društvo je jako onoliko koliko je jaka njegova naslabija grupa. Žene bez ekonomske sigurnosti, koju im može pružiti imovina, teže mogu da započnu sopstveni posao i češće odlučuju da ostanu u lošim zajednicama u kojima trpe nasilje jer nemaju gde da odu.

Učenici koji su do sada učestvovali na radionicama su sa velikom pažnjom pratili ovo predavanje i često davali i lične primere ili primere iz bliskog okruženja na ovu temu. Jako su svesni običajne norme po kojoj imovina najčešće ostaje sinu jer se podrazumeva da će se ćerka udati i napustiti primarno domaćinstvo. Ipak, kroz anketu na radionicama preko 90% mladih je reklo da smatraju da imovina treba da se podeli jednako na svu decu. Oni misle da rešenje stoji najpre u širenju svesti jer se o ovoj temi uopšte ne govori i društvo nije svesno trenutne statistike. Takođe predlažu da se o tome više priča u televizijskim emisijama, na društvenim mrežama, pa i da se naprave filmovi na ovu temu.