Kad se farbaju jaja po srpskoj tradiciji

Izvor / Nova.rs

Poslednja (strasna) nedelja pre Vaskrsa je posvećena pripremama za najveći hrišćanski praznik. Završava se Vaskršnji post, sprema se hrana i farbaju se Vaskršnja jaja. Uobičajeno je da to bude na Veliki petak, međutim, u nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliku subotu, jer na Veliki petak ne treba ništa raditi u kući, već dan provesti u molitvi.

Etnolozi ipak kažu da ne možete mnogo da pogrešite, jer se jaja prema našim običajima, mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote.

„Jaja se farbaju na Veliki petak, ponegde i na Veliki četvrtak“, potvrdio je za Danas Saša Srećković, etnolog, iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja u Beogradu, a otkrio je još neke zanimljivosti o tradiciji ukrašavanja jaja u Srbiji.

Tradicionalni motivi i slova

„Na jajima preovlađuju biljni i geometrijski motivi (detelina, đurđevak, lala, ruža, list jagode). To je uglavnom zbog proleća i obnavljanja prirode, koji se poklapaju s periodom Vaskrsa. Nešto su ređe (barem u našoj zbirci u muzeju) predstave životinja (pile, zec, ribe) koje takođe predstavljaju obnovu života, ali posredstvom prethodne ritualne žrtve (nekada se na Veliki petak ubijao zec, pa se pojeo za Vaskrs), kaže Srećković.

Još su ređi motivi s ljudskim likovima, ali se radi o veoma starim motivima (npr. lik neveste s Kosova i Metohije, kao simbol plodnosti, ili lik orača s ralom i volovima na uskršnjem jajetu iz Šapca).

Uz to često idu pisane poruke HV VV (Hristos voskrese ! Vaistinu voskrese !), Osoba koja šara jaja ponekad upiše svoje ime ili inicijale, ili ime osobe kojoj je namenjeno; godina šaranja takođe.

Na Kosovu je od davnima bila poznata tradicija lepog ukrašavanja jaja (uglavnom su geometrijski i zoomorfni motivi). Često se na jajima iz ovih krajeva pojavljivalo i drvo života.

Farbanje jaja za Vaskrs u Srbiji

„Bojeno jaje nagoveštava radost, život, trajanje, uskrsnuće iz mrtvih i život nebeski, ljubav i poštovanje“, kaže prof. dr Vesna Marjanović, etnološkinja i antropološkinja, koja je za Novu govorila šta zapravo znače uskršnji običaji, zašto farbamo jaja, ali i šta sve to govori o našem društvu i načinu života kroz vekove.

„Crkva je zvanično prihvatila bojenje jaja tek od 12. veka. U južnoslovenskim krajevima, kao i u Srbiji, pominju se bojena jaja u 16. veku. Najverovatnije bojena jaja, posebno obojena crvenom bojom, imaju starije poreklo od šaranih jaja jer se pominju i u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda od 4. veka nove ere. Poseban značaj u narodu imalo je i zadržalo se do danas crveno jaje. A ta prvobitna crvena boja u prošlosti se do početka 20. veka dobijala iz korena biljke broć tako što se koren ove biljke kuvao. Kasnije su jaja bojena u varzilu. I druge prirodne sirovine, najčešće biljke, korišćene su za bojenje, poput kuvanja jaja u vodi u kojoj su potopljene ljuske crnog luka, lišće oraha ili spanaća, koprive, cvet maslačka, čađ. Danas se jaja boje pomoću kupovnih, anilinskih boja i boje se, pored crvene, i u zelenim, plavim, žutim, ljubičastim, i drugim tonovima.“

Prvo obojeno jaje – čuvarkuća

„Prvo obojeno jaje u Srbiji naziva se čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina), krstaš (Peć), strašnik (Prizren), izmamak (okolina Leskovca), čoban (Čajnič). U prošlosti su čuvali i crvenu boju u kojoj je bojeno prvo uskršnje jaje do narednog Uskrsa. Sve je to zajedno imalo određeno apotropejsko značenje za domaćinstvo i ukućane. Verovalo se da štiti od svih oblika zla, zlih demona. U tradicionalnoj kulturi srpskog naroda nije svako mogao da boji jaja. To je činila žena za koju se držalo da je ritualno čista“, kaže dr Marjanović.