Kako je Prvi maj dobio svoj uranak?

Izvor / Danas

Međunarodni praznik rada koji je obeležen 1. maja, već duže od jednog veka, širom sveta okuplja radnike na ulicama, u borbi za bolje uslove rada. Tog dana i u Srbiji bude organizovano nekoliko protesta, a fokus je na slavlju, izletima, roštiljanju, piću i zabavi, i uprkos ne tako sjajnim uslovima rada za srpske radnike.

Uz 1. maj svakako se vezuje i pojam „prvomajskog uranka“, koji je specifičan za zemlje regiona, a podrazumeva odlazak u prirodu i slavlje od ranih jutarnjih časova, pre izlaska sunca. Kako je taj običaj nastao?

Proslava tog dana na našim prostorima bila je prisutna i u prošlosti, ali ne kao Praznik rada, objašnjava za Danas etnolog iz Novog Sada, Aleksandar Petijević. On kaže da je ritual „uranka“ preuzet iz različitih kultura, i da je povezan sa dočekom proleća.

„Taj običaj preuzet je iz srednje Evrope kao prvi dan proleća kod nemačkog, mađarskog i slovačkog naroda u Vojvodini. Za taj dan seklo se i ukrašavalo Majsko drvo. Nesumnjivo je da je i to paganskog porekla, odnosno Valpurgijske noći koja se obeležava 30. aprila“, istakao je Petijević.

Slične običaje preuzeli su i Srbi, koji su dolazak proleća dočekivali Đurđevdanskim urankom.

„Sa druge strane, u srpskoj tradiciji postojao je običaj Đurđevdanskog uranka kao prvog dana, odnosno početka proleća. U tradicionalnoj, agrarnoj kulturi, Đurđevdan je doživljavan kao početak letnje polovine godine“, dodaje etnolog. Tog dana kuće su kićene selenom i drugim zelenilom, a obavljale su se i brojne „magijske radnje“ u vezi sa zdravljem stoke.

„Proslava 1. maja kao praznika rada počela je i pre Drugog svetskog rata, ali ne kao narodni običaj, već od strane „radničkog pokreta“, ciljano i sa jasnim levičarskim idejama. Onako, i po uzoru na to kako se uveliko praktikovalo u Sovjetskom savezu“, istakao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u to vreme naša zemlja nije bila industrijski razvijena, zbog čega radnički pokret nije bio naročito jak, dok su onovremeni komunisti imali donekle uspeha u infiltraciji među radništvo, što postaje vidljivo nakon Drugog rata.

U godinama komunizma, nakon 1945, Međunarodni praznik rada postaje državni praznik i od strane države promovišu se Prvomajski uranci, kojim se, kako naš sagovornik tvrdi, zamenjuje tradicionalna proslava Đurđevdana i đurđevdanskih uranaka.

„To je pored ideološke imalo i antireligijsku komponentu u skladu sa državnom doktrinom i ideologijom. Smešno je bilo čuti neke komuniste koji su pre rata išli na „Prvomajski uranak“, farbali crvena jaja i pekli jagnje“, zaključio je etnolog Aleksandar Petijević.