SEĆANJA – Hadzi Ruvim, Arhimandrit manastira Bogovađa i najpoznatiji srpski drvorezbar i grafičar

Hadži Ruvim (Rafailo Nenadović/Nešković) bio je arhimandrit manastira Bogovađa.

Rođen je kao Rafailo u Babinoj Luci kod Valjeva od oca Nenada-Neška i majke Marije. Pretpostavlja se da je svoje prvo obrazovanje stekao u manastiru Dokmir, a zatim u manastirima Fruške gore i u Sremskim Karlovcima. Oženio se Marijom Simeunović i rukopoložen za sveštenika 1774. a služio je u svom rodnom mjestu. Posle njene smrti zamonašio se 1783. godine i dobio ime Ruvim. 1784. godine otišao je na hadžiluk u Jerusalim i vratio se 1785. godine kada je postao igumana manastira Voljavče u kom je ostao do 1788. i početka Austrijsko-turskog rata. Tada je otišao u manastir Veliku Remetu na Fruškoj gori, a manastir Voljavču su Turci spalili. Vratio se u Beogradski pašaluk posle Svištovskog mira 1791. godine i to u manastir Bogovađa koji je takođe bio spaljen. Postao je arhimandrit manastira Bogovađa 1795. godine.

Učestvovao je u pripremi Prvog srpskog ustanka. Prilikom posete mitropolitu Leontiju u Beogradu uhvatile su ga dahije. Strahovito je mučen, pod sumnjom da je u ime obor-kneza Alekse Nenadovića pisao 1803. godine austrijskom zapovedniku Mitezeru u Zemun i tražio pomoć za borbu protiv Turaka. Matija Nenadović u Memoarima piše da kada je Hadži Ruvim čuo da su u Valjevu pohapšeni knezovi, nije htio bežati preko Save nego ode u Beograd mitropolitu Lontiju, koji ga nije smeo sakriti, nego javi Aganliji. Ovaj pošalje momke te ga na Varoš-kapiji poseku, sedam dana nakon što su u Valjevu knezovi posečeni. Varošani su izmolili njegovo telo, pa su ga sahranili u porti Saborne crkve u Beogradu.

Hadži Ruvim je razvio značajnu slikarsku i rezbarsku delatnost i bio je jedan od poslednjih velikih srpskih duborezaca i grafičara iz 18. veka. Njegova umetnička delatnost predstavlja spoj srpske tradicionalne i evropske kasnobarokne umetnosti, i zato se može reći da je on odigrao značajnu ulogu u razvoju likovne kulture u Srbiji krajem 18. i početkom 19. veka. Radio je drvorez sa izgledom manastira Krušedola u Sremu i scenama iz života Hrista i Bogorodice, a ukrasio je i mnoge knjige svojim crtežima perom, između ostalih ktitora manastira Bogovađe na Kolubari, knezova Pavla i Jovana Velimirovića. Njihove likove je rekonstruisao na osnovu fresaka iz 16. veka.

Za serijal Sećanja o Hadzi Ruvimu govorio je lajkovački vajar i umetnik, direktor Kulturnog centra koji nosi Ruvimovo ime, Milutin Ranković.