Evo šta treba da uradite DAN PRED ĐURĐEVDAN da bi vas SLUŽILO ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE: „Da bude ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“, običaj koji se praktikuje od davnina

Izvor – Blic Žena

Sprska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra Svetog Đorđa, praznik u narodu poznat kao Đurđevdan. Prate ga brojni običaji, a jedan se vezuje za dan pre crvenog slova.

Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana bere zelene graničice pa njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, kao i kapije. A sve kako bi godina bila berićetna pa se kaže: „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ponegde je običaj da se ovakvo kićenje obavlja na sam Đurđevdan pre zore, a u pojedinim krajevima i tokom dana, pred praznik kada se odlazi u obližnju šumu i livadu i beru razne travke. Pletu se i venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, pa se i oni stavljaju na kapije i ulazna vrata kuće. Ti venci bi trebalo da stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.

Neki prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama, „da bi se sačuvali od grada“.

Običaj je i da uoći Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah stavlja dren, pa zdravac i na kraju grabež i crveno jaje, odnosno čuvarkuću koja je ostala od Vaskrsa, to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju ovom vodom:

• deca – da budu zdrava kao dren,
• -devojke – da se momci „grabe“ oko njih,
• -stariji – da ih služi zdravlje
• -domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana.

Na Đurđevdan treba požuriti i u rano jutro izaći na polja gde se bere cveće i druge travke. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili “berićetni“.