Lični pratilac – Desna ruka detetu a roditeljima mir i spokoj

Roditeljska briga i strepnja za dete deo su naše svakodnevice. Vreme koje deca provode u školi predstavlja vreme u kojem su roditelji sigurni da je ono na bezbednom mestu sa svojim nastavnicima, profesorima i vršnjacima (bar bi tako trebalo da bude)  i u tom periodu posvećeni su svom poslu, obavezama, hobijima i ličnim interesovanjima uopšte.

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju više od svih upućeni su na svoju decu i pohađanje redovne nastave od izuzetnog im je značaja.

Mnoge žene, majke dece sa smetnjama u razvoju nisu u radnom odnosu jer su maksimalno posvećene svojoj deci.
Uloga ličnog pratioca za njih neretko predstavlja nenadomestivu pomoć.

O svom iskustvu govori maajka koja je, kako kaže, zahvaljujući inkluzivnom obrazovanju i uvođenju usluge lični pratilac dobila još par ruku koje njenom detetu i njoj samoj itekako znače:

“Ja sam po struci inženjer mašinstva i radim u jednoj kompaniji u Beogradu. Moje dete ima autizam i redovno pohađa školu kao i sva druga deca. Imamo ličnog pratioca koji dolazi po nju, odvodi je u školu, provodi svo vreme tokom i van nastave sa njom i vraća je kući.

Imamo interni dogovor, iako to ne ulazi u opis angažovanja ličnog pratioca, da i nakon nastave ostane sa njom dok se ja ne vratim sa posla, tako da je sada smatramo gotovo članom porodice.

Moje dete je svoju ličnu pratiteljku, pošto je reč o jednoj mladoj, visoko obrazovanoj devojci, prihvatilo još pri prvom susretu. Ta ljubav je čini mi se obostrana, pa je „zarazila“ čitavu našu porodicu.

Kada vidim radost na licu svog deteta kada ujutru po nju dođe, sigurna sam da toga dana ne moram da brinem niti razmišljam šta će se dešavati u školi, da li će biti problema, da li će nastavnici moći da se izbore sa povremenim negodovanjima i nestrpljenjem koje moje dete usled problema koji ima ume da ispoljava. Njih dve su prave drugarice.

Zajedno su u školskoj klupi, na odmoru, idu na užinu, šetaju, povremeno se uključuju u igru sa ostalom decom, ukoliko moje dete za to pokazuje interesovanje…Ono što mi se od svega najviše dopalo jeste trud koji ova mlada žena ulaže u socijalizaciju mog deteta. Ona je svu decu iz razreda upoznala sa situacijom, svi su moju devojčicu prihvatili kao sebi ravnu, samostalno joj nude pomoć, društvo, pozivaju je na rođendanske zabave i dolaze na one koje mi organizujemo. Često je i naša lična pratiteljka na tim proslavama kao jedna od njih.

Po mom mišljenju, od ključnog je značaja ko je i kakva osoba dobija priliku da preuzme jako odgovornu ulogu ličnog pratioca. Smatram da je važan njen stepen obrazovanja, njena interesovanja, psihička stabilnost, doza empatije koju poseduje i način ophođenja prema drugoj deci.

Pre uvođenja usluge ličnog pratioca ja sam bila sa njom i nisam mogla da radim. Sada je sve neuporedivo drugačije i lakše”kaže ona.