Medijska pismenost: Kako preživeti u informacionom dobu

Nijedna tvrdnja i nijedan izvor nisu oslobođeni pristrasnosti pa je neophodno kritičkim okom proceniti obilje informacija oko sebe. Pregršt je dezinformacija, neistina ili poluistina, nedoumica…

Da li je rad na daljinu pozitivan ili negativan? Da li smo pronašli lek za rak šest puta ove nedelje? Da li su NLO-i ili vanzemaljci konačno navratili da kažu “Zdravo”?

Zvuči lli vam sve ovo poznato? Koliko god vremena da provedete uz medije,  svakodnevno se krećete kroz vrtlog informacija. Svaki izvor, od dnevne štampe  do TikToka, želi da bude percipiran kao istinit, tačan i bez predrasuda. Nažalost, to nije realnost.

Medijska pismenost znači razumevanje načina na koji se informacije stvaraju, serviraju i šire. To je veština preživljavanja za naše informatičko doba, koja nam pomaže da jasno vidimo kroz tu “mećavu” podataka. Zamislite medijsku pismenost kao kompas koji nam pomaže da se krećemo ovim komplikovanim medijskim prostranstvom. To je jedini način da se prepoznaju mišljenja koja su zasnovana na stvarnim, čvrstim dokazima.

Sa našom sagovornicom, profesorkom srpskog jezika i književnosti Gimnazije u Lazarevcu, koja je takođe predavač na izbornom predmetu “Jezik, mediji i kultura”, a uz to vodi i novinarsku sekciju, Petrom Dragićević, razgovarali smo o tome kako se novo znanje otkriva, deli i često pogrešno predstavlja i tumači, kao i o tome kako ga kritično proceniti.

Većina nas uči preko medija, kao što su TV, radio, štampane ili onlajn novine, YouTube, društvene mreže… Svi oni  imaju važan posao da dele nova znanja sa širom javnošću.Ali uprkos toj plemenitoj misiji, dešava se ogromna količina pristrasnosti, lažnog predstavljanja ili obične netačnosti.Priča koju je Petra podelila sa nama uliva nadu da će Medijska pismenost zauzeti mesto kakvo zaslužuje u našem obrazovnom sistemu, odakle upravo sve i počinje.Deca su svaakako zainteresovana. Potrebno je možda smo još dodatno motivisati i predavače.

Radijsku emisiju poslušati  ovde: