MENTALNO ZDRAVLJE I KLIMATSKE PROMENE
Uticaji klimatskih promena na fizičko zdravlje su svuda: ekstremne temperature dovode do toplotnog udara i smrti, poplave šire bolesti koje se prenose vodom, a zagađenje vazduha dovodi do respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, pojavljuju se dokazi da klimatske promene mogu uticati i na naše mentalno zdravlje, stavljajući dodatni pritisak na sektor bihejvioralnih zdravstvenih usluga koji je već u krizi
.Kako klimatske promene utiču na mentalno zdravlje?
Preživeti ekstremne vremenske prilike kao što su uragan, šumski požar, poplava ili suša može biti traumatizirajuće i može dovesti do niza problema mentalnog zdravlja, od anksioznosti i osećaja bespomoćnosti do depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i samoubilačkih misli.
Kako klimatske promene nastavljaju da dovode do ekstremnijih temperatura i pogoršanja zagađenja vazduha, uticaj na mentalno zdravlje će verovatno nastaviti da raste. Već je utvrđeno da rastuće temperature povećavaju stope poseta službama hitne pomoći u vezi sa mentalnim zdravljem. Nasilni incidenti i pokušaji samoubistva takođe rastu kako temperatura raste. Slično, dugotrajna izloženost zagađenju vazduha povezana je sa povišenim nivoom anksioznosti, pa čak i sa povećanjem broja samoubistava.
Klimatske promene mogu da podignu nivo stresa i anksioznosti kod ljudi koji su lišeni svojih ekonomskih sredstava za život – kao kada poljoprivredni proizvođači više ne mogu da uzgajaju svoje useve jer su promene vremenskih obrazaca dovele do čestih suša ili poplava. Ekstremni vremenski događaji takođe mogu uništiti preduzeća, ozbiljno ometati ekonomsku aktivnost i dovesti do kratkoročnih i dugoročnih finansijskih izazova.
Da li su određeni ljudi u većoj opasnosti da dožive ove probleme mentalnog zdravlja od drugih?
Ljudi sa osnovnim mentalnim zdravstvenim problemima ili problemima sa upotrebom supstanci su pod većim rizikom od smrti od povećane toplote i vlage. Od 25 do 30 procenata ljudi koji su beskućnici imaju teško mentalno zdravlje, a mnogi takođe imaju loše kontrolisane hronične bolesti koje ih čine posebno ranjivim na štetne efekte klimatskih promena.
Globalno, nevolja u vezi sa klimatskim promenama raste među mladima. Istraživanje u 10 zemalja pokazalo je da je 84 odsto ljudi starosti od 16 do 25 godina barem umereno zabrinuto zbog klimatskih promena, a skoro polovina (45 odsto) izjavila je da njihova osećanja u vezi klimatskih promena negativno utiču na njihov svakodnevni život. Postoje i neki dokazi da klimatske promene mogu uticati na rani razvoj deteta. Izloženost ekstremnim klimatskim događajima tokom trudnoće može povećati rizik kod deteta za razvoj anksioznosti ili drugih problema sa mentalnim zdravljem. Konačno, klimatske promene zabrinjavaju i starije osobe. Stariji ljudi koji žive sa postojećim mentalnim zdravstvenim problemima su u većem riziku od socijalne izolacije, ograničene socijalne podrške i loših uslova života koji ih čine podložnijim klimatskim događajima.
Zdravstveni radnici treba da shvate kako klimatske promene utiču na mentalno zdravlje, kako bi potvrdili zabrinutost svojih pacijenata i predložili odgovarajuće strategije za upravljanje njihovim osećanjima.
Potrebno je takođe i više istraživanja da bi se razumeli svi načini na koje klimatske promene utiču na mentalno zdravlje, uključujući njihov uticaj na različite zajednice. A da bi identifikovali efikasne odgovore i tretmane, istraživači će morati da uzmu u obzir klimatske promene kada istražuju sve pokretače mentalnog zdravlja.
