Usluga ličnog pratioca – Primeri dobre prakse i propusti u implementaciji

Usluga ličnog pratioca jako je bitna i neophodna većini dece sa smetnjama u razvoju koja bez njih ne bi mogla ni da pohađaju redovnu nastavu.

Usluga je uvedena kada je usvojen zakon o inkuziji, kada su deca sa smetnjama u razvoju i dobila priliku da idu u redovne škole, odnosno da svaki roditelj može svoje dete da upiše u najbližu školu u mestu u kojem boravi.

Da bi deca sa smetnjama u razvoju mogla da pohađaju redovnu školu, kao što smo već napomenuli, potrebno je da im se obezbedi dodatna podrška, a upravo jedna od tih usluga jeste i usluga lični pratilac.

Predsednica Udruženja za podršku osobama sa autizmom, “BaziMili” iz Lajkovca, Milica Nikolić, koja je i sama majka deteta sa smetnjama u razvoju, priča nam o svojim stavovima i iskustvima, kako sa stanovišta roditelja čije dete je korisnik usluge ličnog pratioca, tako i kao višegodišnji borac za prava ove dece, koja je ujedno u Lajkovac i implementirala ovu uslugu, koja je danas ovde primer dobre prakse kada je u pitanju socijalna zaštita i primena usluge ličnog pratioca.

“ Usluga nam je jako bitna i ja bih želela da skrenem pažnju na neke stvari sa kojima se mi svakodnevno susrećemo i koje bi trebale da se unaprede u samoj usluzi.

Prva stvar od koje bih krenula jeste da usluga ličnog pratioca treba da bude dostupna svakom detetu u Srbiji. Jedan od problema je taj što nemaju sve opštine uslugu ličnog pratioca, odnosno, ne može svako dete u svakom mestu da ostvari svoje pravo na ovu uslugu. Ne bi smelo da se dešava da deca u Beogradu imaju lične pratioce, a deca u nekom manjem mestu ne mogu da ostvare to pravo, što automatski znači da ne mogu da ostvare pravo da idu u redovnu školu i tako dalje.

Dakle, prvi izazov je taj što usluga nije dovoljno razvijena i rasprostranjena u svim mestima u Srbiji.

Usluga se finansira od strane lokalne samouprave i kvalitet usluge varira od mesta do mesta. U pravilniku postoje nekakvi minimalni uslovi i standardi pružanja usluge ličnog pratioca koje svi moraju da ispoštuju, ali svaka opština prilagođava uslugu svom mestu, tako da postoje velike razlike u pružanju usluge. Evo nekoliko primera.

U Beogradu su deci lični pratioci dostupni i preko leta, što kod nas u Lajkovcu nije slučaj, zatim, u Beogradu ličnim pratiocima nije plaćen prevoz a u Lajkovcu jeste iz razloga što je Lajkovac ruralna sredina jer imamo pratioce koji putuju deset, dvadeset pa i više kilometara dnevno.

U većini mesta osobe koje rade kao lični pratioci niko ne kontroliše, pored toga velika je “potražnja” za njima a malo ih se prijavljuje za ovu uslugu. Samim tim i kriterijumi za njihovo angažovanje svake godine se snižavaju ili se bar meni tako čini.

U svakom slučaju niko ne proverava da li su ti kandidati bili osuđivani, kakvog su psihičkog i zdravstvenog stanja…To su stvari koje se u većini mesta ne proveravaju pa dolazi do problema.

Javljaju se ljudi različitih profila koji umeju da naškode i deci i nama kao roditeljima i školi.

Lični pratioci najčešće potpisuju ugovore o privremeno-povremenim poslovima ili ugovore o delu i onda, meni lično se desilo, dođu i kažu da od sutra više ne mogu da rade. Znači, onaj zakonski otkazni rok od 15 dana se ne ispoštuje.

Iz ugla osobe koja radi kao lični pratilac, takođe je problen što se oni stalno menjaju.  Jako puno pratioca se promeni dok dete završi školu. Razlog tome je, između ostalog, što su uslovi za rad ličnog pratioca nepovoljni. Oni prema ugovorima koje potpisuju nemaju pravo na bolovanje, na godišnji odmor…kada je raspust ili nekakav neradan dan u školi, oni ne rade i nisu plaćeni. Tako je u većini mesta i preko leta kada po tri meseca ne primaju platu. Sve u svemu, vi i kada nađete dobrog pratioca, teško vam je da ga zadržite.

Takođe, plate su im jako male te da bi usluga zaista funkcionisala sve pomenuto mora da se uredi, i kontrola ko se sve prijavljuje i uslovi rada. Ja smatram da bi to trebalo da bude zanimanje. Oni treba da budu zaposleni ugovorom o radui da imaju sve beneficije kao i bilo koji drugi zaposleni, jer to je jedan ozbiljan i odgovoran posao.

Kao što sam već rekla, lični pratilacc je usluga koju finansira lokalna samouprava i svake godine se raspisuje tender na koji se javljaju licencirani pružaoci usluga i odabira se ko će te godine da pruža uslugu u tom mestu. Jako često se dešava da ti tenderi kasne, a kada kasne tenderi znači da kasni i sama usluga pa onda deca prvog septembra kreću u školu a nemaju obezbeđenog ličnog pratioca. Taj propust je do lokalne samouprave.

Da pokušam da sumiram sve ovo do sada rečeno. Dakle, mi kao roditelji dece sa smetnjama u razvoju, naša deca i škole kao ustanove u kojima ti lični pratioci rade susrećemo se sa izazovima da usluga kasni, neadekvatna lica neretko budu angažovana za ulogu ličnog pratioca, često menjanje pratilaca, a problem je i to što lični pratioci nisu u svim opštinama dostupnii preko leta.

U Pravilniku stoji da je to usluga, znači da ona nije vezana samo za školu, kako to većina tumači, pa iz tog razloga preko leta deci ukidaju lične pratioce. Dete ima mogućnost i parvo da koristi uslugu ličnog pratioca do trenutka dok ne završi školu, odnosno dok je u sistemu redovnog obrazovanja, zaključno sa završetkom srednje škole.

Inače, u opisu posla ličnog pratioca stoji da on detetu može da pruža podršku i u vannastavnim aktivnostima, da ga odvodi na različite kulturne i sportske događaje, da mu je podrška u zajednici, što znači  da nigde ne stoji da on sme i treba da ga prati samo tokom nastave,” objašnjava Nikolić.

Suština je jasna. Usluga ličnog pratioca ima izuzetno veliki značaj za decu sa smetnjama u razvoju, njihove roditelje i obrazovne ustanove koje ova deca pohađaju.

Evidentirali smo probleme i sada nam preostaje da ih shvatim oozbiljno i sa njima se uhvatimo u koštac kao svako odgovorno društvo i zajednica koja na pravi način brine o svakom svom članu.