SA VAMA SMO- Psihoterapija kao važan korak u prevazilaženju posledica nasilja (VIDEO)

Psihološka disciplina je dala mnogo doprinosa razumevanju društvenog problema nasilja nad ženama i decom tokom poslednjih 15 godina preoblikovanjem problema kao zloupotrebe moći od strane muškaraca koji su “naučeni” da veruju da imaju pravo da kontrolišu “slabije” svim raspoloživim sredstvima, postavljajući sebe kao nekoga ko je materijalno ili  intelektualno nadmoćniji, svojim društvenim položajem i statusom, a svoju nadmoć neretko nameću i ispoljavaju čak i nasilnim sredstvima.

Nasilje je upotreba sile protiv druge osobe, grupe ili zajednice sa takvim ponašanjem koje će  verovatno izazvati fizičku ili psihičku štetu kod onoga ko trpi isto.Nasilje u porodici je  globalni problem gde su najčešće žrtve žene i deca i definisano je kao fizičko, psihičko ili seksualno zlostavljanje koje se dešava unutar odnosa u kućnom okruženju.Nasilje u porodici nad ženama i decom  na žalost je deo ljudskih života i naše svakodnevice. Kroz istoriju društvo je živelo u takvim uslovima i okruženju  ne osećajući da tu nešto nije u redu.Nasilje nad ženama i decom i dalje je globalna epidemija koja  muči, ubija, sakati psihički, emocionalno i fizički. To je najprodornije kršenje ljudskih prava koje ženama i deci uskraćuje njihovu bezbednost, dostojanstvo jednakost, samopoštovanje i pravo na uživanje osnovne slobode. Nasilje nad ženama i decom prisutno je u zemljama  širom sveta uprkos njihovoj razvijenosti, kulturi, klasi, prihodima, obrazovanju, starosti i etničkoj pripadnosti.  Svetska zdravstvena organizacija definiše nasilje u porodici kao namernu upotrebu fizičke sile ili moći protiv drugog lica ili protiv grupe, koja ili rezultira ili može dovesti do uznemiravanja,   silovanja, telesnog kažnjavanja, povređivanja, lišavanja slobode pa čak i smrti. Individualni fond Ujedinjenih nacija za decu navodi da nasilje u porodici nije ograničeno na očigledno fizičko nasilje, ono može značiti ugrožavanje, kidnapovanje, protivpravno zatvaranje, uznemiravanje, krivičnu prinudu i praćenje.

Osim nasilja u porodici postoje brojni drugi nivoi i to: nasilje u školama, zajednici ili društvu, nasilje na poslu pa čak i nasilje državnog nivoa. Fokus naše teme o kojoj smo razgovarali sa psihoterapeutom Ljiljanom Marinković jeste nasilje nad ženama i decom i kako to utiče na žrtve i društvo u celini.Kao što smo već istakli, nasilje nad ženama i decom može biti fizičko, seksualno, psihološko, emocionalno ili pretnja fizičkim ili seksualnim nasiljem koje se namerno primenjuje.Primeri šamaranja, guranja, ujedanja, gušenja, upotrebe noža, pištolja i drugog oružja sa potencijalnom namerom za nanošenje povreda, kontrolom ili dominacijom, zastrašivanjem, zanemarivanjem, ekonomskim dominacijom  ili ubistvom.

Najjednostavnije rečeno, nasilje može biti bilo šta što predstavlja radnju upućenu nekomekoja je sposobna da pojedinca liši njegovih osnovnih ljudskih prava i utiču na zdravlje i blagostanje pojedinca. Koreni svih oblika nasilja nalaze se u mnogim nejednakostima koje i dalje postoje i rastu u društvu. Nasilje i zlostavljanje se koriste za dominaciju ili za održavanje kontrole i moći nad drugom osobom i odražavajuneravnotežu moći između žrtve i nasilnika.Osoba bi mogla biti agresivna ako je bia žrtva ili svedok nasilja u detinjstvu. Dete jednostavno može naučiti takav model ponašanja dok odrastata u porodici sa nasilnim roditeljima  ili bliskim rođacima.

Ovo je način prenošenja nasilnog ponašanja kroz generacije. Ljudi koji uzimaju alkohol ili narkotike ne kontrolišu svoje nasilne impulse , a nažalost, zloupotreba alkohola ili narkotika je veoma rasprostranjena i veoma čest uzrok nasilnog ponašanja.Ekonomski problemi povećavaju nivo stresa i agresije, koja često dovodi do nasilja u porodici. Visok nivo nezaposlenosti doprinosi činjenici da se ljudi svađaju u porodicama u uslovima nagomilanog stresa zbog nedostatka novca, a  takve svađe se često završavaju slučajevima nasilja. Preterana sumnja, nepoverenje i ljubomora često dovode do zlostavljanja a tu su i  nesporazumi, nedostatak međusobnog poštovanja i još mnogo drugih faktora koji doprinose povećanju nivoa besa u porodici i koji su preduslov za nasilno ponašanje.Nasilje nad ženama i decom ima ozbiljan uticaj na način na koji žrtve razmišljaju i komuniciraju sa svetom oko njih. Nasilje utiče na nečije misli, osećanja i ponašanja i može poremetiti njihovu  mentalnu stabilnost, povećati anksioznost, izazvati posttraumatski stresni poremećaj, depresiju (osećaj tuge, osećaj beznađa), a neobjašnjivi plač i disocijacija se obično primećuju među žrtvama porodičnog nasilja.Deca koja su izložena nasilju u porodici postaju uplašena i mogu se suočiti sa poteškoćama u školi, uključujući probleme sa koncentracijom i lošim akademskim uspehom. Mnoga deca koja su odgajana u nasilničkim domovima trpe teške emocionalne traume.  Kao rezultat toga što vide svoje majke povređene, dečaci neretko imaju agresivan oblik ponašanja i kao odrasli muškarci mogu tući svoje supružnike.