SA VAMA SMO – Uloga javnog tužioca kao izuzetno važne karike u lancu prijave, procesuiranja i sprečavanja nasilja nad ženama i decom (VIDEO)

Kroz projekat “SAVAMA SMO” koji radio Kiss iz Lazarevca  realizuje u saradnji sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija Republike Srbije, obrađujući sve aspekte nasilja nad ženama i decom kao najugroženijom populacijom, do sada smo bili u prilici da vam predstavimo priče žrtava nasilja kao i “reč struke”, odnosno nadležnih institucija.

Upoznali smo vas sa ulogom centra za socijalni rad, značajem psihoterapiije u procesu osnaživanja žrtava i prevazilaženju stanja kroz koja prolaze, dok je ovoga puta sagovornica na ovu temu javni tužilac, Jasmina Krštenić koja nam je objasnila ulogu javnog tužilaštva kao izuzetno važne karike u ovom lancu.

Ono što smo naučili i razumeli jeste da nasilje osim policiji i centru za socijalni rad, možete da prijavite i u svakom Osnovnom javnom tužilaštvu pismeno (predajom na pisarnicu ili poštom), usmeno, kao i putem telefona ili putem mejla.
Nasilje umesto žrtve ili potencijalno ugroženog lica može da prijavi i bilo koje drugo lice ili advokat koji je za to ovlašćen.

Važno je da u prijavi, bez obzira kako je podneli, bude što detaljnije opisan celokupan vremenski period u kojem su žrtva  ili drugi članovi porodice bili izloženi nasilju, kao i sve oblike fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja koje je učinilac vršio, kao i dokaze za to (svedoci, medicinska dokumentacija i sl.)

Ako znate ili sumnjate da učinilac ima psihičke smetnje ili da zloupotrebljava alkohol ili opojne droge, navedite to u prijavi, jer javni tužilac može odrediti veštačenje učinioca, kako bi se utvrdilo da li postoje razlozi za izricanjem odgovarajuće mere lečenja.
Tužilac je dužan da primljenu prijavu prosledi policiji, kako bi nadležan policijski službenik procenio rizik i u slučaju potrebe doneo naređenje o izricanju jedne i/ili obe hitne mere. Uporedo, javni tužilac radi po podnetoj prijavi, prikuplja dokaze kako bi mogao da pokrene krivični i/ili parnični postupak protiv nasilnika.
Na osnovu prijave, javni tužilac može da se obrati nadležnom centru za socijalni rad i da zatraži odgovarajući izveštaj o ličnim i porodičnim prilikama, u kom slučaju će žrtva i članovi njene porodice biti pozvani od strane centra za socijalni rad u cilju prikupljanja informacija koje su od značaja za utvrđivanje porodičnih odnosa i  postojanja nasilja u porodici.
Na osnovu prijave, javni tužilac je ovlašćen da pokrene krivični postupak radi sankcionisanja učinioca. Takođe na osnovu prijave, javni tužilac može paralelno sa krivičnim da pokrene i parnični postupak za izricanje Mera za zaštitu od nasilja u porodici po Porodičnom zakonu. Javni tužilac je ovlašćen da, protiv učinioca nasilja, podnese sudu tužbu radi određivanje mera porodičnopravne zaštite, kojima se učiniocu može zabraniti da žrtvu dalje uznemirava, da joj prilazi na određenoj udaljenosti, da prilazi na određenoj udaljenosti oko mesta njenog stanovanja i mesta rada, kao i da mu se naloži da se iseli iz stana, bez obzira ko je vlasnik stana, s tim da mere traju godinu dana i mogu se neograničeno produžavati ukoliko i dalje postoji opasnost od nasilja.
Ukoliko postoji opasnost da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo ili pokušao da utiče na svedoke da ne svedočite protiv njega, javni tužilac može predložiti sudu da prema učiniocu odredi pritvor ili da mu izrekne meru zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licima.
Pri svakom Osnovnom javnom tužilaštvu postoji grupa za koordinaciju i saradnju sastavljena od predstavnika tužilaštva, policije i centra za socijalni rad, koja planira mere zaštite i podrške.
Detaljnije o svemu navedenom kao i druge pojedinosti objasnila nam je upravo javni tužilac, Jasmina Krštenić.