Strugana pogača – simbol Srba sa Kosova i Metohije (VIDEO)

Promocija strugane pogače kao simbola naroda sa Kosova u organizaciji udruženja “Etno domaćice” iz Lazarevca, održana je danas u biblioteci Dimirije Tucović.

Milica Stojković, predsednica udruženja “Etno domaćice” kaže da je povod promcije da se kosovska strugana pogača upiše  u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali pre svega da se sačuva od zaborava.

Snežana Šaponjić Ašanin, kustos Narodnog muzeja u Čačku i muzejski savetnik,  kao i regionalni koordinator za nematerijalno nasleđe za područje centralne Srbije, odazvala se pozivu i podržala promociju.

Kao deo programa promovisanja kosovske strugane pogače, Suzana Marković izložila je svoje ručne radove od suvog cveća i lišća.

Kosovska strugana pogača simbol  je čuvanja tradicije i običaja Srba sa Kosova i Metohije je. Ne zna se tačno kada je nastala, ali svakako je važno da se ta tradicija prenosi sa kolena na koleno. Kao simbol gostoprimstva, kosovska pogača je najstariji i najznačajniji specijalitet sa tog područja Srbije. Pravi  se za ukućane i goste kao gest dobrodošlice i gostoprimstva.

Tako na primer, pogača se pravi za kuma kao poziv za kumstvo, svadbu, za ime novorođenčeta.

Slatku struganu pogaču nosi dever i posle običaja kupovine neveste, darivanja prstena i cipela, nevesti, lomi pogaču iznad glave . Tada svi prisutni u mladinoj sobi uzimaju po parče pogače kako bi po starom običaju i verovanju i oni dočekali svoje svadbe.

Obično se nose i tri pogače za svadbu,  koje domaćin lomi sa kumom, starim svatom i prijateljem. Pogaču lomi domaćin (mladoženjin otac) sa starim svatom i prijateljem, a mladoženja sa kumom, kao znak da će je lomiti i na krštenju svog deteta. Na pogači su kocke šećera, bombone, ukrašen bosiljak.

Lomi se i uoči slave i na dan slave sa kumom, ujakom,tastom  ili sa komšijom. Pogača se stavlja ispred posebnog gosta,  “ukrštava” je i tek tada je domaćin lomi sa svojim počasnim gostom.