Medijska pismenost u školskoj klupi – profesorka Mirka Romanović (AUDIO)

Medijska pismenost  predstavlja sticanje znanja i veština za razumevanje sadržaja medijskih poruka, ali i korak ka formiranju dobrog ukusa.

Medijski nepismen auditorijum veoma lako postaje žrtva propagandnog medijskog delovanja. Nerazumevanje načina na koji mediji funkcionišu, neposedovanje kritičkog mišljenja prema medijskim sadržajima, slepo verovanje u sve što mediji objave, nedostatak „alata” za dekonstrukciju medijskih poruka i razlikovanje informacije od dezinformacije, sve ukupno je doprinelo da se mržnja, nacionalizam i populistička retorika lako rašire.

Medijska pismenost je veoma složen i široko obuhvatan pojam i postoji više načina tumačenja definicije i suštine ovog pojma.  Važno je što ranije početi sa medijskim i informacionim opismenjavanjem kako bi sukcesivno rasle i socijalizovale se buduće  generacije. „Obuka“ đaka da razumeju medijske sadržaje, kritički promišljaju o njima i vešto i odgovorno koriste nove tehnologije značajan je zadatak i izazov koji se postavlja pred obrazovni sistem i prosvetne radnike u Srbiji.  Pomenute veštine se kod učenika razvijaju učenjem o medijskim fenomenima i upotrebom medijske produkcije u samom obrazovnom procesu, a ilustracija prepoznate važnosti razvijanja ovih kompetencija i među drugim grupama u društvu pronalazi se i u „Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godina“ u kojoj se kao jedan od ciljeva navodi i „unapređena profesionalna znanja i razvijene digitalne kompetencije građana, institucija, medija, novinara i medijskih radnika u medijskom okruženju” koje se ostvaruje, između ostalog, i nastavkom „sa procesom uvođenja medijske pismenosti u formalni obrazovni sistem, kao i razvijanje kompetencija nastavnika i profesora”.

O medijskoj pismenosti u obrazovnom sistemu se govorilo i pre navedene Strategije, te je tako medijsko opismenjavanje, ili barem ishodi koji se poklapaju sa ishodima medijskog opismenjavanja, prepoznato u određenom obliku i u nekim zakonima Republike Srbije, kao što je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Službeni glasnik Republike Srbije, 2017: član 9), Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju programom vannastavnih aktivnosti učenika člana 42 i člana 50 (Službeni glasnik Republike Srbije, 2018), potom Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju (Službeni glasnik Republike Srbije, 2013: član 2a), kao i Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine (Službeni glasnik Republike

Srbije, 2012). Značajni korak u vezi sa implementacijom medijske pismenosti u škole učinjen je uvođenjem izbornog programa „Jezik, mediji i kultura” u gimnazije u školskoj 2018/2019. godini. Sa druge strane, vidno je da se medijsko opismenjavanje podstiče i ohrabrivanjem samih prosvetnih radnika da unapređuju svoje kapacitete u koriščenju digitalnih tehnologija i savremenih komunikacijskih sredstava, što je moguće zaključiti prema publikaciji „Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalo doba 2019” objavljenoj od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (2019).

Imajući u vidu sve navedeno, osnovano je izvesti zaključak da se uvođenje medijske pismenosti u obrazovni sistem snažno podstiče, te da je, u skladu sa time, neophodno podržati prosvetne radnike da razvijaju svoja znanja i veštine u ovoj oblasti kako bi mogli kompetentno i samopouzdano realizovati ovaj proces.

O Medijskoj pismenosti kao izbornom predmetu u našim školama, njegovom značaju i učeničkoj zainteresovanosti, govorili smo sa profesorkom engleskog jezika, koja je ujedno bila i realizator nastave o medijskoj pismenosti, Mirkom Romanović.

(Emisiju možete poslušati ovde):