Nova normalnost: Dnevne sobe kao kancelarije

Rad od kuće – blagoslov ili prokletstvo?! Prošlo je više od godinu dana od proglašenja pandemije bolesti Covid-19  od strane WHO-a, a time i od strane Vlade RS.

Šta se sve za to vreme promenilo u radnim odnosima i vezano uz njih?

Šta smo spoznali, naučili novo, utvrdili?

Jesmo li napredovali ili nazadovali?

Na većinu postavljenih pitanja, nema odgovora. Ipak, ono što sasvim sigurno znamo, jeste da je u poslovanju bilo potrebno prilagoditi se novonastalim okolnostima.

Možemo zaključiti da je rad od kuće, uz ostale preporučene mere Kriznog štaba Vlade RS, odnoseći se na radne odnose (zabrana dolazaka na radna mesta radnicima s povišenom telesnom temperaturom, smanjenje fizičkog kontakta među zaposlenima, smanjenje fizičkih sastanaka, klizno radno vreme, rad u smenama, provetravanje prostora rada i druge primjenjive epidemiološke mere), sasvim sigurno jedna od najefiasnijih mera koja se tiče sprečavanja prenosa bolesti, pa time i najprihvaćenija od strane poslodavaca i radnika. Ovde naravno govorimo o organizaciji takve vrste rada koji je moguće obavljati kod kuće. Već i samom ovom činjenicom da postoji mogućnost obavljanja rada od kuće dobrobit istog je nemerljiva, s obzirom da je rad od kuće omogućio nastavak poslovanja i očuvanje mnogih radnih mesta.

Logično se nameće pitanje da li je zakon na bilo koji način prilagođen za nastale posebne okolnosti – „novo normalno“ I da li je uređen oblik Ugovora o radu za obavljanje poslova na izdvojenom mestu rada (kod kuće radnika ili u drugom prostoru koji nije prostor poslodavca).

Takav ugovor o radu ili dodatak postojećem, osim obveznog sadržaja koji mora imati svaki ugovor o radu mora da sadrži i dodatne podatke o radnom vremenu,  alatima i opremi za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan nabaviti, instalirati i održavati, upotrebi vlastite i druge opreme radnika i naknadi troškova u vezi s tim, naknadi drugih troškova radniku vezanih uz obavljanje poslova te načinu osposobljavanja i stručnog usavršavanja radnika.

Također, plata ne sme biti ugovorena u manjem iznosu od plate radnika koji iste ili sl. poslove obavlja u prostorijama poslodavca, a poslodavac je i dužan osigurati radniku sigurne uslove rada, dok je radnik dužan pridržavati se svih sigurnosnih i zdravstvenih mera u skladu s posebnim propisima. Količina i rokovi za izvršenje poslova ne smeju onemogućiti radniku korišćenje dnevnog, nedeljnog i godišnjeg odmora.

Iako navedeno na prvi pogled deluje jednostavno i jasno jer se svodi na radni sto, stolicu, kompjuter i dobru internetsku vezu, u praksi se pokazalo prilično nedostupno i zbunjujuće.

S druge  strane, iako svesni prednosti rada od kuće u poređenju sa nekim drugim zanimanjima u kojima isti nije moguć, radnike je najviše zanimalo moraju li pristati na rad od kuće, odnosno može li ih poslodavac na to prisiliti, što je takođe otvorilo i brojna druga privatna pitanja i situacije koje ne bi trebale biti od uticaja na radni odnos, ali koje se međutim itekako javljaju kao kamen spoticanja kada je u pitanju dobrobit rada od kuće.

Naime, mnogim radnicima stambeni prostor nije prilagođen radu od kuće, čak ni kratkotrajnom, a kamoli dugotrajnijem, posebno radu koji zahteva povećani stepen koncentracije i pažnje kroz duži vremenski period tokom radnog dana i fiksno radno vreme (npr. neadekvatan radni prostor, neprilagođeni tehnički /tehnološki uslovi, porodice sa više predškolske i školske dece u manjim stambenim prostorima, porodice sa konfliktnim članovima, podstanarske sobe i sl. ).

Osim toga, pitanje režijskih troškova takođe se nametnulo kao pitanje o kojem poslodavac i radnik moraju razgovarati i dogovoriti način njihove naknade, a argumenti ugovornih strana koje smo imali prilike da čujemo ponekad su se, činili toliko trivijalni da je bilo nezamislivo kako bi isti bili razlog prekida dosadašnje korektne saradnje.

Međutim, kada stvar ogolimo do kraja i stavimo u realnu perspektivu rada od kuće, tada shvatimo da povećani računi za struju, internet, telefon zbog rada od kuće sasvim sigurno nisu trivijalni onima čije su plate jako blizu zakonskog minimuma.

Bitno je spomenuti i psihološku perspektivu rada od kuće, odnosno mentalno zdravlje ljudi, koje se odnosi na rad od kuće uzrokovan posebnim okolnostima. Naime, kao što to tvrde stručnjaci iz područja psihologije, radnicima koji rade od kuće obično nedostaje vremenska struktura, jasne granice između radnog i slobodnog vremena, fizička aktivnost i socijalni kontakti, zbog čega rad od kuće može biti i često jest izuzetno zamoran. Pojačava se doživljaj socijalne izolacije, gubi se dnevna rutina što sve nepovoljno deluje na psihičko zdravlje, a time i na radnu motivaciju i produktivnost konkretnog radnika, čime utiče I na uspeh poslovanja brojnih poslodavca. Kada navedene tvrdnje stavimo u kontekst popularno zvanog lockdowna dobijamo situaciju u kojoj se početni optimizam vrlo brzo pretvara u psihički zamor i apatiju.

Zaključno treba naglasiti da je rad od kuće sasvim sigurno jedna dobra alternativa koja će u narednim periodima s velikom verovatnošću rezultirati i povećanim brojem novih organizacija rada tog ili sličnog tipa, čime zaslužuje i zahteva kvalitetan i fleksibilan zakonski okvir u koji se ugovorne strane zaista mogu pouzdati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Previous post Nova normalnost: Nova zanimanja – e pijace, proizvodnja modernih maski
Next post Nastava onlajn – izazov za učenike, nastavnike i roditelje