SEĆANJA – TAJNA AMERIČKE VILE U SLOVCU

Nadomak Valjeva, u mestu Slovac, nalazi se prelepa stara vila, dosta dobro očuvana, na čijem pročelju, velikim ćiriličnim slovima piše „Elizabet Milbank“.

Malo ko zna ko je ustvari Elizabet Milbank i odakle ova lepa kuća tu, pored glavnog puta.  Sve što o njoj znamo pronašli smo uglavnom  na internetu, gde naslednici plemenite Elizabet čuvaju uspomenu na nju. Rođena je u Njujorku 1850,u porodici čuvenog americkog trgovca i bankara, gde je 1905. osnovala jednu od prvih ženskih dobrotvornih organizacija u   svetu ,,Milbank Fondaciju” koja se bavila medicinskim prosvećivanjem і suzbijanjem opasnih zaraznih bolesti u svetu, poput  tuberkuloze і difterije, koje su harale među decom Evrope posle Prvog svetskog rata. Širom sveta slala је medicinske radnike sa lekovima і vakcinama і gradila bolnice, zbog čega ju је 1919. francuska vlada odlikovala Ordenom viteza legije časti. Tako је krajem Prvog svetskog rata Elizabet Milbank і u Slovcu, u dalekoj srpskoj provinciji, izgradila bolnicu, koja je posle Drugog svetskog rata zamenjena modernim domom zdravlja, a vila je prvo bila dugo napuštena, a zatim izvučena iz šiblja u koje je bila zarasla, doterana, tako da bi sada još samobio red da se propisno zaštiti kao kulturno-istorijski spomenik i da se na nju postavi odgovarajuća spomen ploča. Tim pre što u Njujorku i dalje uspešno postoji i radi „Fondacija Milbank“, koja bi verovatno bila zainteresovana da i sama doprinese podsećanju na ime Elizabet Milbank u Srbiji. Tako bismo se i mi bolje odužili slavnim precima i još očiglednije povezali sa svojim saveznicima u Prvom, pa i Drugom svetskom ratu.

Ako vas put nanese da vidite Kolubarski okrug, vozeći se magistralnim putem na relaciji Valjevo – Lajkovac, proći ćete kroz naselje Slovac u opštini Lajkovac, aza oko će vam zapasti elegantno zdanje vrlo zanimljive arhitekture. Na njemu je jasan natpis: Elizabet Milbank.

Elizabet Milbank Anderson bila je, kao što smo već rekli američka humanistkinja, osnivačica jedne od prvih ženskih humanitarni fondacija u svetu, „Milbank fondacije „. Ćerka čuvenog američkog trgovca i bankara Džeremaje Milbanka u rodnom gradu Njujorku 1905. osnovala je Fondaciju za medicinsko prosvećivanje i suzbijanje opasnih zaraznih bolesti u svetu, tuberkuloze i difterije, na čijem je udaru bila Evropa posle Velikog rata. Mnogo toga je mogla postići zahvaljujući svom bogatom poreklu, ali čini se da su još mnogo više činile njena odlučnost, empatija i veliko srce. Odrastala je u udobnosti obrazovanja uz privatne učitelje, bila je veoma sklona umetnosti, za koju se posebno zainteresovala tokom putovanja po Evropi. U umetniku Abrahamu Arčibaldu Andersonu pronašla je  ljubav. Venčali su se juna 1876. godine. Najuspešniji poslovni napor njenog oca bila je Njujorška kompanija za kondenzovano mleko. To je Milbank u čiju je čast nazvan grad Milbank u Južnoj Dakoti (1880). Kada je preminuo 1884. godine, njegovo bogatstvo je procenjeno na 32 miliona dolara. Polovinu je ostavio svom sinu Džozefu, a ostatak gospođi Anderson i njenoj ćerki Eleanor Milbank Anderson, piše “Vikipedija”. Sve je počelo njenim poklonom 1891. sanatorijumu za tuberkulozu dr Edvarda Livingstona Trudoa u Njujorku, gde je od 1893. do svoje smrti snosila operativne troškove njegove laboratorije za istraživanje lečenja bolesti. Zahvaljujući njenom radu obezbeđena su uzorna javna kupatila u Njujorku (1904), osnovan je njujorški dom za rekonvalescentnu decu (1909) preko Društva za pomoć deci u Čapakui, kao i operativni fondovi; godine 1913. Odeljenja za socijalno staranje pri Udruženju za poboljšanje položaja siromašnih (preteče današnjeg društva za društvene usluge u Njujorku); finansirala je ručkove u javnim školama u Njujorku za 25.000 školske dece… Širom sveta slala je medicinske radnike sa lekovima i vakcinama i gradila bolnice, pa ju je tako put naneo i u Slovac kod Lajkovca. Tu je krajem Prvog svetskog rata izgradila bolnicu, koja je posle Drugog svetskog rata zamenjena modernim domom zdravlja. Za njena velika dela francuska vlada ju je 1919. godine odlikovala Ordenom viteza legije časti, a Srbija ju je odlikovala Ordenom Karađorđeve zvezde. Umrla je u Njujorku od perniciozne anemije 22. februara 1921. i sahranjena je u mauzoleju Milbanka, na groblju Putnam, Grinič.  Sa suprugom je imala ćerku, dr Eleanor A. Campbel, od koje je dobila unuku Elizabet Milbank Anderson II.

Godine 1884, 34-godišnja Elizabet Milbank Anderson nasledila je ogromno bogatstvo. Njen otac, Džeremaja Milbank, bio je jedan od osnivača kompanije za kondenzovano mleko Borden i dodatno je uvećao svoje bogatstvo kao investitor u železnicu. Elizabet je bila dobro obrazovana, rođena i odrasla u Njujorku, i udata za uspešnog portretistu. Elizabet je izgubila jedinog sina od difterije 1886. godine i potom je posvetila svoj život  i bogatstvo  kako bi osigurala da niko drugi ne doživi ovu tragediju. Ali roditelji su svakodnevno gubili decu u Njujorku. Devedesetih godina 19. veka, epidemija tuberkuloze bila je u porastu. Deca su umirala od velikog kašlja, dizenterije, malih boginja i difterije. Čak i uz nerazvijenu nauku tog vremena, bilo je jasno da su nedostatak higijene i nedostatak pristupa nezi zajednički imenioci ovih tragičnih bolesti. Godine 1891. Elizabet je poklonila novac laboratoriji i centru za lečenje tuberkuloze u Sarnak Lejku u Njujorku. Elizabet se potom usmerila na higijenu u svom rodnom gradu. Izgradila je model javnog kupatila u Istočnoj 38. ulici, gde se preko 3.000 siromašnih Njujorčana moglo kupati svakog dana. Kada je otvoreno 1904. godine, postojalo je manje od pet mesta gde su se siromašni u Njujorku mogli kupati.

Postojao je poseban deo za vešernicu, a zgrada je bila podeljena po polu. Hiljade života je poboljšano samim postojanjem ovog javnog objekta, a mnoga javna kupatila izgrađena posle 1904. godine su napravljena po uzoru na ovo. Odatle je Elizabet sarađivala sa En Hariman Vanderbilt na osnivanju Kućne bolnice za tuberkulozu, kako bi pružila negu deci i porodicama 1909. godine. Ona je potom lično finansirala izgradnju i rad Doma za decu u rekonvalescenciji u Čapakvi. Skoro 8.000 dece lečeno je u tom objektu tokom naredne decenije.

Godine 1913, Elizabet je osnovala Udruženje za poboljšanje uslova siromašnih, usmereno na zdravlje i higijenu u školama. Organizacija je obezbedila 25.000 školskih ručkova, postavila fontane, dodala prozore za bolju ventilaciju, pa čak i dovela medicinske inspektore u određene škole. Sledeće godine, Elizabet se usmerila na mentalno zdravlje veterana iz Prvog svetskog rata tako što je dala najveću godišnju donaciju prethodnici organizacije Mental Health America. Takođe dala je značajne donacije naselju Henry Street Settlement i nekoliko organizacija usmerenih na siročad i raseljenu decu. Elizabet je bila i glavni zagovornik obrazovanja, posebno osnaživanja žena u Njujorku. Bila je rani donator škole Spens i Akademije Grinič u Konektikatu. Bila je član upravnog odbora koledža Barnard, koji je, u vreme kada je donirala, radio iz jedne kuće od kamena u Medison aveniji. Anonimno je kupila tri gradska bloka i izgradila jednu veliku zgradu, osiguravajući da ženski koledž uvek ima kampus.

Filantropi su u to vreme obično ulagali u glamurozne stvari – spomenike, muzeje itd… ali Elizabet je imala drugačiju ideju. Njene donacije su bile ciljane, infrastrukturne i često anonimne ili odvojene od njenog imena. Prezime porodice Milbank može se naći širom grada, ali nikada nije povezano sa „Elizabet Anderson“. Iz poštovanja prema svojim baptističkim roditeljima, koristila je samo svoje prezime u svim svojim filantropskim poduhvatima.

Zajedno sa svojim bratom Džozefom Milbankom, Elizabet Milbank Anderson je dala velike priloge Učiteljskom koledžu i Barnard koledžu (3 miliona dolara), Društvu za pomoć deci Njujorka (500.000 dolara) i mnogim drugim agencijama socijalne zaštite. Takođe je osnovala Memorijalni fond Milbank, sa prihodima od kamata koji će se koristiti za „poboljšanje fizičkog, mentalnog i moralnog stanja čovečanstva“. Milbank Spomen-kapela na Učiteljskom koledžu i Milbank hol u Barnardu imenovane su u čast Elizabet i njenog brata. Danas je Istočna 38. ulica između Prve i Druge avenije uređen i očišćen blok.

Tiha i sa malo pešačkog saobraćaja, zasenčena je stambenom kulom od 57 spratova na južnoj strani i poslovnom zgradom na severnoj. Ali pored poslovne zgrade nalazi se ostatak Menhetna koji je postojao pre više od jednog veka – kada je ovaj blok na dalekoj istočnoj strani bio prepun života i ljudi koji su živeli u stambenim zgradama i radili u lokalnim fabrikama, pivarama i klanicama tokom prve polovine 20. veka. Zgrada u kojoj se danas nalazi Stalna misija Indonezije nekada je bila javno kupatilo, poznato kao Memorijalno kupatilo Milbank ili Narodno kupatilo. Ovo skromno kupatilo bilo je jedno od mnogih besplatnih kupatila koje je grad izgradio i finansirao kako bi pružio mesto za čišćenje u doba kada je samo mali broj stanovnika stambenih zgrada imao kade. Izmenjen je i proširen u godinama otkako je otvoren 1904. godine. Ali ulazi i dekorativni motivi su vidljivi ostaci iz doba kada su čak i lokalna kupatila bila dizajnirana da uzdignu i inspirišu. Izgradnju ovog kupatila finansirala je, kao što sada znamo Elizabet Milbank Anderson, naslednica kompanije za kondenzovano mleko Borden, filantropkinja koja je dala milione kako bi pomogla ugroženim stanovnicima Njujorka.

„Anderson, koja je izgubila jedinog sina od difterije 1886. godine, bila je uverena da je zdravlje temelj ljudske sreće“, napisala je Džuli Skelfo u knjizi „Žene koje su stvorile Njujork“.

„Dok je većina bogatih filantropa finansirala projekte koji bi prikazivali njihovu darežljivost – muzej ili spomenik,  Anderson je umesto toga donirala sredstva za izgradnju javnog kupatila. Njen poklon bi postao model za grad, jer je postavio temelje za higijenu koja se praktikuje kao sam temelj javnog zdravlja.“ U ranim godinama, kupatila Milbank nisu privlačila velike gužve, ali deca su izgleda volela da se okupljaju oko njih. Zato je grad pokrenuo kampanju javnih usluga, postavljajući znakove i šaljući pozive stanovnicima podstičući ih da se kupaju barem jednom nedeljno iz sanitarnih razloga.

„Svaki stanovnik u okrugu dobijao je poštansku karticu kojom ga obaveštavaju da je za održavanje zdravlja tela potrebno barem jedno kupanje nedeljno; više ako je moguće“, napisao je Sun 1913. godine.

Kampanja je očigledno uspela, a posećenost  koja je uvek bila velika leti, kada su ljudi samo želeli da se rashlade, naglo je porasla. „Kao rezultat ove kampanje, lična higijena ulazi u modu u okrugu“, dodao je San.

93 tuša i devet kade u Milbanku trajali su samo do 1919. godine, kada je kupatilo pretvoreno u „javnu vešerajnicu, kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za ovom uslugom. Zgrada i dalje stoji kao totem jedne sasvim drugačije Istočne 38. ulice. Godine 1905. Elizabet Milbank Anderson, istaknuta filantropkinja, osnovala je jednu od prvih fondacija opšte namene, Udruženje memorijalnog fonda. Fondacija je dobila ime u čast njenih roditelja i radi očuvanja njene anonimnosti; preimenovana je u Memorijalni fond Milbank 1921. godine, nakon njene smrti. Andersonovi pokloni obogatili su Fond sa 10 miliona dolara (ili približno 300 miliona dolara u 2022. godini).

Osnivački akt Fonda opisuje njegovu svrhu na sledeći način: „Unapređenje sekularnog i verskog obrazovanja među svim klasama; briga o bolesnima, mladima, starijima i osobama sa invaliditetom; zadovoljavanje potreba siromašnih; poboljšanje fizičkog, mentalnog i moralnog stanja čovečanstva i generalno unapređenje dobrotvornih ciljeva.“uslugom“. Početne aktivnosti Fonda odražavale su snažno interesovanje za promociju javnog zdravlja i preventivnih zdravstvenih inicijativa. Godine 1912. Andersonovi su  naložili Fondu da donira 650.000 dolara Udruženju za poboljšanje uslova siromašnih kako bi se osnovalo Odeljenje za socijalnu zaštitu posvećeno širokom spektru aktivnosti javnog zdravlja, uključujući sanitaciju,  ishranu, kao i istraživanja i obrazovanja o tuberkulozi. U ranim godinama, Fond je takođe podržao kancelariju Društva za pravnu pomoć Njujorka u Harlemu; domove za porodice obolele od tuberkuloze na Gornjem Ist Sajdu u Njujorku; istraživanje u sanatorijumu Saranak Lejk; i operativne budžete Društva za pomoć deci i javnih kupatila Milbank Memorijal na Istočnoj 38. ulici u Njujorku.

Andersonovi su  angažovali brojne savetnike, članove porodice i prijatelje da se uključe kao prvi članovi odbora, uključujući Čarlsa Milbanka Koldvela, Fransisa Kinikata, Džordža Nikolsa, Alberta G. Milbanka, Alberta Dž. Milbanka, Edvarda V. Šeldona i Hauarda Taunsenda. Prvi glavni izvršni direktor, Džon A. Kingsberi, vodio je rad Fonda u tri demonstraciona projekta javnog zdravlja u Sirakuzi, okrugu Katarogus, i deo Belvju-Jorkvil u Njujorku. Počevši od svog osnivača, Fond je imao koristi od smernica niza lidera koji su služili kao predsedavajući, glavni izvršni direktori i/ili članovi njegovih odbora. Ove podatke pronašli smo u pelevantnim publikacijama poput

Izveštaja o stogodišnjici, objavljenog 2005. Godine, koji  predstavlja hronološki pregled rada Fonda tokom njegovog prvog veka. Ovaj izveštaj ističe doprinose kao što su Demonstracija javnog zdravlja države Njujork koju je podržao Fond, pokretanje Kvartalnog biltena Memorijalnog fonda Milbank (sada Kvartalnik Milbank), razvoj nekih od prvih istraživanja javnog zdravlja u SAD od strane Fonda i još mnogo toga. U radu „Značaj Memorijalnog fonda Milbank“, Danijel M. Foks, počasni predsednik Fonda, dokumentuje i pokušava da objasni značaj Memorijalnog fonda Milbank za zdravstvenu politiku i praksu od njegovog osnivanja. On je zaključio, kao i medicinski istoričari koji su recenzirali članak pre objavljivanja u Kvartalnom izdanju,  da je Fond dao svoje najvažnije doprinose partnerstvom sa donosiocima odluka u javnom, privatnom i neprofitnom sektoru kako bi primenio najbolje dostupne naučne dokaze i praktično iskustvo.

Zaostavština gospođe Elizabet Milbank Anderson

Elizabet je ostavivila  oko polovine svoje imovine za javne svrhe, a procenjena cifra je 7.159.436 dolara bruto i 5.761.904 dolara neto, pored fonda poverenja od 343.830 dolara u hartijama od vrednosti koje je izdvojila 1910. godine za korist Društva za pomoć deci i Nacionalnog komiteta za mentalno zdravlje i higijenu…

Ostavila je 200.000 dolara Udruženju za poboljšanje uslova života siromašnih. po 50.000 dolara Društvu za pravnu pomoć, naselju Henri Strit, bolnici u Njujorku i Univerzitetu Fisk, a 40.000 dolara Barnard koledžu, kome je dala velike doprinose tokom svog života. Sanatorijumu Adirondak Kotidž, Institutu Taskigi, Nacionalnom komitetu za dečji rad i Državnoj pomoći za dobrotvorne organizacije dala je po 25.000 dolara, a drugim organizacijama je ostavila zaostavštine od 10.000 i 5.000 dolara. Svom mužu je ostavila 50.000 dolara, objašnjavajući da su za njega ranije bila obezbeđena dovoljna sredstva.

Gospođa Anderson je ostavila 1.500.000 dolara Udruženju za memorijalni fond, a dodatnih 250.000 dolara udruženju nakon smrti njene ćerke, Eleonor Anderson Kembel. Pored fonda osnovanog 1910. godine, njena unuka, Elizabet M. Anderson druga, dobila je fond od 250.000 dolara. Dr Čarls Milbank Koldvel, rođak, dobio je 10.000 dolara i polovinu preostale imovine, 1.138.702 dolara, a Albert C. Milbank, još jedan rođak, dobio je 200,000 dolara. Imovina je obuhvatala nekretnine vredne 423.891 dolar, koje se sastoje od kapitala u ulici Vest Četrdeset treća 124, vrednog 269.450 dolara, i u Park aveniji 820, vrednog 154.447 dolara. Ona je imala ličnu vrednost 1.368.502 dolara, uglavnom kroz hipoteke, i nakit vredan 72.434 dolara. Najvredniji predmeti nakita bili su: dijamantska ogrlica, koja je sadržala 365 malih dijamanata i 16 velikih kamenja težine 75 karata, ostavljena njenoj ćerki Eleonori; 11.000 dolara; ogrlica od orijentalnih bisera, 24.000 dolara; zlatna ogrlica za pse sa biserima i dijamantima, 6.000 dolara, i platinasta dijamantska ogrlica, 2.500 dolara. Među vrednim slikama bile su i „Pejzaž sa figurama“, 7.500 dolara; Sardžentova „Devojka sa Kaprija“, 3.500 dolara, i Dijazove „Figure pored bazena u šumi“, 4.500 dolara. Izveštaj procenitelja Džordža Komptona pokazuje da je gospođa Anderson pozajmila 125.000 dolara u Liberti obveznicama Čarlsu G. Vestu mlađem da kupi udeo u brokerskoj kući Vilijam Moris Imbrije, ali je firma u stečaju, a obveznice nisu bile uključene u masu, jer nije bilo načina za utvrđivanje vrednosti potraživanja.

Gospođa Anderson je posedovala hartije od vrednosti u iznosu od 5.185.883 dolara, od čega je 1.709.200 dolara bilo u obveznicama Liberti. Njeni najveći udeli u akcijama bili su u kompaniji Borden, 10.000 običnih, 855.000 dolara i 600 preferencijalnih od 45.000 dolara; 14.746 u kompaniji Teksas i Pacifik Koul end Oil, 383.408 dolara; u kompaniji Jejl i Taun Manufakumenting, kompaniji Pacifik Mjučual Lajf Inšurens, 223.680 dolara. Među dugovima je bilo 550.000 dolara prema kompaniji J. P. Morgan & Co., na menici od 255.000 dolara prema Nacionalnoj banci za mehaniku i metale i 90.000 dolara prema kompaniji Bankers Trust Company. Na kraju ove priče da zaključimo, Ekuzabet Anderson Milbank bila je žena koja je čitav svoj život posvetila humanitarnom radu, a uspomenu na njen rad i zalaganje za poboljšanje uslova zdravstvene zaštite u Srbiji nakon Prvog svetskog rata čuva vila u mestu Slovac u opštini Lajkovac. Upravo to, ta beskrajna zahvalnost i potreba da se na neko način odužimo ovoj dobrotvorki i sačuvamo uspomenu na nju, navela nas je da vam ispričamo sve ovo.

Pokušavamo i da stupimo u kontakt sa njenim potomcima i nadamo se da će ova priča imati svoj nastavak, a zdranje u Slovcu svoj, kako bi to amerikanci rekli, “Hepi  end”  tako što će biti zaštićena kao spomenik istorije, kulture i sećanja na neponovljivu Elizabet Milbank.