U poseti radnicama „Prerade“ / Naporni rad uvek uz osmeh

U Rudarskom basenu „Kolubara“ žene su prisutne u svim segmentima proizvodnog procesa, rame uz rame sa svojim kolegama. Potraga za radnicama „Prerade“, koje bi sa nama podelile svoja iskustva, odvela nas je u Sušaru i Suvu separaciju,gde smo upoznali četiri žene koje svakodnevno pomeraju granice i tiho ruše stereotipe.

Dobar kolektiv za vedriji dan

Put nas najpre vodi do Sušare, do radnog mesta Biljane Aleksić, rukovaoca pumpi otpadnih voda. Prolazak kroz polumračne prostorije, ispunjene zaglušujućom bukom i teškim mirisom vlažne ugljene prašine, prirodno nameće pitanje kako izgleda jedan radni dan u ovakvom okruženju.

Biljana ovde radi već skoro dve decenije. Smenu provodi u neprekidnom obilasku i kontroli. Kako ističe, nije lako, naročito zimi, kada zaleđene ventile ručno odvija. Svakodnevna je i borba sa ugljenom prašinom, zato se čitav pogon od osmog sprata do prizemlja često pere šmrkovima i mlaznicama.

Za isti posao zadužene su i njene koleginice Danijela Popović, Vesna Milojević i Tatjana Antić, u svakoj smeni po jedna.

Biljana dodaje da je duh zajedništva koji vlada u pogonu ono što ovaj posao čini lakšim, a radni dan vedrijim. Poštovanje prema njoj, kao trenutno najstarijoj u smeni, vidi se na svakom koraku.

– Moje kolege su, pre svega, divni ljudi. Trude se da me poštede onih najtežih poslova kad god mogu, preuzimajući na sebe veći teret kako bi mi olakšali – kaže sa zahvalnošću.

Van pogona Biljana vodi ispunjen porodičan život. Sa 57 godina ona je ponosna supruga, majka dve ćerke i sina, kao i baka petoro unučadi. Zadovoljna je što uspešno usklađuje smenski rad sa porodičnim obavezama.

– Uvek sam imala puno razumevanja porodice. Dok su deca bila mala, pomoć svekrve je bila neprocenjiva, jer je i suprug radio po smenama na kopovima „Kolubare“. Koliko god zvučalo neverovatno, posao mi ponekad dođe kao oaza mira – iskrena je Biljana.

Iskustvo i šarm u pogonu

U Sušari obilazimo i Snežanu Vukić, predradnika na kamionskom utovaru i merenju sušenog uglja. Sa impresivnim radnim stažom od čak 42 godine sa beneficijama Snežana je, prema rečima njenih kolega, veoma šarmantna, omiljena u kolektivu.

Profesionalni put započela je u elektroradionici, u kojoj je provela 17 godina kao elektrotehničar. Zatim je radila kao rukovalac kamionske vage, svakodnevno mereći i kontrolišući utovar uglja, a pre šest godina unapređena je na poziciju predradnika.

– Obim posla je veliki, a tempo često neumoljiv. Iako fizički nije naporan, posao zahteva brzu reakciju i rešavanje problema u hodu – od stalne komunikacije sa nadležnima do vođenja obimne dokumentacije – objašnjava Snežana i dodaje da, pored nje, ovde radi još pet žena – Mirjana Gajić, Svetlana Petrović, Jasmina Antonijević i Zorica Ivanković, raspoređenih u dve smene.

Prisećajući se prvih dana kada je počela da radi u Sušari, Snežana priznaje da je početak bio težak.

– Rad u okruženju punom prašine i izduvnih gasova, uz stalni kontakt sa kamionskim prevoznicima i strankama različitih profila, zahtevao je da izgradim čelično strpljenje i mnogo razumevanja – iskrena je Snežana, koja danas sve situacije rešava sa lakoćom i uz odličnu saradnju sa kolegama.

Ne krije da sa radošću iščekuje prevremenu penziju. Kako kaže, planovi su jasni: što više vremena sa unucima i mnogo novih putovanja, koja su njena velika strast.

24 sata u strujnom kolu

Biljana Živojinović,visokokvalifikovani električar, u svojoj 54. godini ima iskustvo od 37 godina radnog staža sa beneficijama, a njen profesionalni put neraskidivo je vezan za elektroslužbu pogona Suva separacija, u kojoj radi od samog početka.

Njen posao zahteva stalna dežurstva, jer u pogonu nema mesta za greške – svaki kvar mora da bude otklonjen brzo kako bi proces tekao neometano.

– To je stalni fokus na preciznu kontrolu ispravnosti elektroopreme i održavanje složenih instalacija koje pokreću celu proizvodnju. Kad nastane zastoj, moje kolege i ja prvi izlazimo na teren. Ovaj posao je veoma odgovoran i nepredvidiv, jer kvarovi ne biraju vreme. Tokom remonta ili hitnih intervencija, radni dan se često rastegne na dve smene –  objašnjava Biljana.

Međutim, njena strast prema zanatu ne prestaje na kapijama Suve separacije. Već duže od dve decenije Biljana je poznata kao vešt samostalni majstor koji postavlja instalacije, rasvetu i utičnice u novim objektima širom Lazarevca i Beograda.

– Na prvi pogled mnogima je neobično da vide ženu u ovom poslu, jer se tradicionalno smatra muškim. Ipak, sumnja nestaje onog trenutka kada vide sa kakvom preciznošću i umećem rukujem brusilicom, šrafcigerom, hilti bušilicom. Oduvek sam imala želju da radim ovaj posao i budem samostalna. Mislim da se nijedan posao ne može raditi kvalitetno ako nedostaju volja, upornost i znanje. Nikada se nisam plašila rada na visini, ni teških uslova – kaže Biljana i naglašava da su pribranost i koncentracija ključni kako bi se zaštitili ljudski životi.

Ona nije jedina žena u Elektroslužbi Suve separacije. I njene koleginice tehničarke Slađana Miletić i Bojana Urošević već godinama uspešno čuvaju energetsku stabilnost pogona.

Prisećajući se prvih dana na poslu, Biljana kaže da se zanat „krao“ od starijih majstora na terenu, uz veliko poštovanje i kolegijalnost. Nekada je ona učila od starijih majstora, a danas je iskusni mentor koji uči mlađe kolege tajnama električarskog zanata.

Sa osmehom na licu i alatom u ruci nastavlja da ruši stereotipe dokazujući da za pravog majstora granice ne postoje.

Prva žena predradnik

Posle dve decenije predanog rada kao mašinski tehničar Violeta Pantelić je pre nekoliko meseci preuzela odgovornu ulogu predradnika u pogonu Suva separacija. Istovremeno, ona je prva žena na ovoj poziciji u istoriji ovog pogona.

Iako se i ovaj poziv smatra muškim, Violeta je, kako kažu njene kolege, svojim radom pokazala da profesionalizam ne poznaje pol.

– Mesto predradnika nosi veću odgovornost, ali suština mog rada je ostala ista. Osim svakodnevnog vođenja izveštaja, trebovanja i drugih administrativnih poslova, najveći deo radnog vremena provodim u pogonu gde obavljam razna merenja, skiciranja, nadgledam ispravnost masivnih mašinskih delova. Zahtevno je jer radimo sa teškom mašinskom opremom, često pod otvorenim nebom, gde nas od vremenskih neprilika štite samo krovne konstrukcije – rekla je Violeta.

Na pitanje da li kao pripadnica nežnijeg pola nekada traži pomoć kolega, odgovorila je da joj podrška i poštovanje kolega mnogo znače.

– Oni odlično znaju koliko je ovaj posao fizički zahtevan i kad god treba izađu u susret meni i koleginici Katarini Milićević – zahvalna je Violeta.

Pored uspešne karijere Violeta je i ponosna majka  sina i ćerke, koji su joj najveća motivacija u životu.