Nova normalnost: Psihološka podrška – kako savladati anksioznost, zabrinutost i strah (VIDEO)

Hladni i tmurni jesenji dani mnogima uticu na raspoloženje, ali i na nivo životne energije. Ako tome dodamo pandemiju korona virusa u kojoj se nalazimo onda prema proceni psihoterapeuta imamo pogodno tlo za razvoj kako kolektivne anksioznosti tako i pojedinačnih slučajeva depresije.

Suočeni sa strahom da bi zdravstvene i materijalne posledice trenutne situacije mogle značajno da naruše pojedinačni i porodični kvalitet života u  okolnostima kada je spoljašnji svet promenio svoj identitet zbog prisustva nevidljivog virusa, anksiozno i depresivno reagovanje je sasvim prirodno. Bitno je da ljudi shvate da njihova anksioznost nije nešto patološko već je normalna reakcija na nenormalne životne okolnosti.

Psihoterapeut Ljiljana Marinković objašnjava razliku izmeđi anksioznosti i depresije:

“Anksioznost i depresija se često javljaju zajedno zato što postoje određene osobine koje poseduju anksiozni ljudi. To je preveliki samokriticizam i prevelika očekivanja koja oni imaju od sebe, zapažanje negativnih stvari i zadržavanje na njima, kao i stalna zabrinutost, šta će biti, kako će biti ..”

Takvo održavanje misli podržava depresivnost .

“Kod nas se depresija često poistovećuje sa tugom, medjutim depresija je poremećaj i razlika izmedju tuge i depresije je sama suština osećanja. Tuga je razvezivanje od gubitka bliske osobe, zdravlja, posla i nama je potrebno da tugujemo kako bi svoj unutrašnji svet prilagodili  novim okolnostima i to je proces tugovanja koji je neophodan i zdrav. Tuga ne vodi u depresiju, dok će potiskivanje tuge verovatno dovesti u stanje depresije jer mi negiranjem tugovanja u stvari negiramo stvarnost i potrebna nam je jako velika energija da bismo taj svoj svet održali koji je takav kakav jeste, a u sukobu sa realnošću.”

Depresija je stanje gde mi nemamo nadu i ne očekujemo da nam ikada bude bolje, osećamo se bespomoćno i mislimo da bilo šta što učinimo neće dovesti do nekog poboljšanja. Ne vidimo ni u čemu smisao i bilo šta što smo ranije radili ne predstavlja nam nikakvo zadovoljstvo.

“To može da bude jer mislimo da smo za sve krivi, da smo svim negativnim događajima sami doprineli, da ne zaslužujemo osećanje zadovoljstva i tako se depresija sama održava.”

Ukoliko depresija traje više od šest meseci neophodno je potražiti pomoć stručnjaka, jer za nju postoji rešenje. Nekada je potrebna medikamentna terapija, nekad je dovoljno promeniti način života, jer kroz razgovor sa stručnim licem se može promeniti način razmišljanja.

“Tada osoba može da počne da zapaža lepe stvari u životu, da shvata da nije kriv za sve i da ne može nad svim problemima imati kontrolu.”

Želja za kontrolom je zajednička za anksioznost i depresiju, a postoji veliki broj stvari na koje ne možemo da utičemo i koje ne možemo da kontrolišemo i ta doza neizvesnosti uvek postoji u životu i moramo da je prihvatimo kao takvu.

“Budući da ova situacija sa koronom traje i cela ta neizvesnost je faktor koji može da utiče na pojavu depresije, a takođe ova kriza može da dovede do vraćanja stvari koje smo nekada možda preživeli sva ova situacija deluje kao okidač da se sada neka neprerađena ili potisnuta osećanja vrate i tako dolazi do anksioznosti ili napada panike koje ne možemo da povežemo sa nečim određenim.”

Savet psihoterapeuta je da bi trebalo da pokušamo da organizujemo svoj život i da ga dovedemo u red i da se povežemo sa ljudima iako je potrebna neka fizička distanca, treba da održavamo socijalne kontakte, da tražimo podršku od drugih, da razgovaramo, vodimo uredan život. To je ono što možemo da uradimo u ovim okolnostima i da verujemo da će jednog dana sve ovo da prođe i da ćemo vratiti stare navike.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Previous post Nova normalnost: Društvene mreže – ipak nismo sami?
Next post Nova normalnost: Osobe sa invaliditetom – teška svakodnevica postaje još teža