Nova normalnost: Šta će zameniti tri poljupca kod Srba – fizička distanca?

A šta je sa tradicijom? Šta kada se shvati da se neki delovi naše tradicije kose sa novim načinom života, odnosno sa novom normalnošću? Šta je sa tri poljupca kod Srba, našim tradicionalnim i neizbežnim pozdravom?

Zašto se Srbi ljube baš tri puta?

Kao i većina drugih naroda, ranije su se i Srbi ljubili dva puta.

Ljubljenje tri puta u znak pozdrava u Srbiji zaživelo je tek tokom poslednjih decenija dvadesetog veka. Od tada, tri poljupca su deo naše kulture i tradicije i od njih se retko kad odstupa.

Osnovno značenje ovoga pozdrava u hrišćanskom svetu predstavlja međusobno pozdravljanje Svetog Trojstva, posvećujući svaki poljubac: Ocu, Sinu i Svetomu Duhu. Pored ovoga postoji i drugo manje poznato objašnjenje, koje u sebi nosi poruku i zavete nacionalne časti, a ono glasi:

Kad se duže vreme ne vide, Srbi se ljube tri puta, u ime života, u ime smrti, i u ime časti.  Kod većine naroda obraz se smatra središtem časti, za Srbe je to posebno karakteristično tako da ima posebno značenje i smisao.

Prvi poljubac: U ime života, proslavlja vrednosti života, da se živi životom dostojnog časnog čoveka.

Drugi poljubac: U ime smrti, posvećuje se s dužnim poštovanjem našim najbližim pokojnicima, kao i našim slavim predcima.

Treći poljubac: U ime časti, u hrišćanskom duhu poručuje da se živi u časti hrišćanskih vrlina.

Sada smo se našli u vremenu “nove normalnosti” kada su ljudi primorani da se fizički distanciraju jedni od drugih, što neminovno donosi izbegavanje bliskog kontakta, pozdravljanja na neke nove načine, ili samo verbalno, a ponekad I samo doirom ruku skupljenih u pesnicu. O grljenju ili ljubljenju pa čak i tri puta, više nema ni govora, pa se logično postavlja pitanje, šta će to Srbima zameniti tri poljupca?

Na to pitanje ne mogu nam odgovoriti ni najstručniji ljudi ovog sveta pa smo pitali naše sugrađane, šta oni misle.

Na pitanje: “Šta će Srbima zameniti tri poljupca” jedan od odgovora glasi:

“Četiri! Ništa Srbima neće menjati tri poljupca, ja ću i dalje kada vidim drage ljude da ih poljubim tri puta, jer smo mi srdačan narod i volimo da se ljubimo. Tu tadiciju u meni nikakva pandemija neće promeniti” rekla je jedna četrdestogodišnja gospođa.

Student psihologije Teodora Teodorović sličnog je stava:

“To je deo naše tradicije i naše kulture i ja kada se sretnem sa nekim, naročito ako mi je drag i blizak obavezno se poljubimo tri puta, jer to je naše Sveto trojstvo. Ja to apsolutno praktikujem, pa čak i poslednjih godinu dana. Moj stav je da je pandemija više rezultat politike i ne želim da ona utiče na moje vaspitanje. Budući da je uvedena socijalna distanca, primetila sam da su ljudi postali odbojni, da se udaljavaju i da izbegavaju naš tradicionalni pozdrav. Primetila sam i da sve više pokazuju simptome socijalne anksioznosti i da se plaše  da budu u bliskom kontaktu sa drugim ljudima. Meni je to jezivo!”

Neki od naših anketiranih sugrađana su kategorični po tom pitanju i ne žele ničim da zamene, dok su drugi stava, da dok se trenutna situacija ne stabilizuje, možemo da budemo strpljivi, kao jedan stariji gospodin koji je rekao:

“Ne ljubim se tri puta, ne ljubim se ni jednom. Imam sedemdeset godina, petoro unučadi I bilo bi krajnje neodgovorno da se tako ponašam. Kada sretnem drage ljude, stanem, porazgovaram sa njima, srdačno kao do sada, ali nema fizičkog kontakta. Osim toga, primio sam obe doze vakcine, pre svega zbog toga što ne želim da ugroozim svoju decu i unuke.”

Učenica treće godine gimnazije Marina kaže da poštuje mere, nosi masku i pozdravlja se laktom kao i cela njena generacija:

“Svesni smo da ovo može proći samo ako budemo disciplinovani i ljutim se na svakoga ko to ne čini, jer ako tako nastave, nećemo imati maturu.”

Iz svega navedenog možemo zaključiti da se stavovi razlikuju, ali se svi slažu u jednom, da će naš tadicionalni pozdrav u vidu tri poljupca živeti i nakon što se pandemija okonča.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.