Nova normalnost: Nova zanimanja – e pijace, proizvodnja modernih maski

Zbog ograničenja kretanja izazavanog pojavom Kovida 19 prizvođači su se našli pred velikim prblemomom, kako plasirati robu koju proizvode. Policijski čas, zatvaranje radnji prouzrokovali su nemogućost prodaje, a samim tim i borbu za egzistenciju prodavaca.

Na najvećem udaru su bili poljoprivredni proizvođaći koji svoju robu moraju da plasiraju, odnosno prodaju kratkom vremenskom roku zbog isteka roka trajanja.

Procvatom online kupovine gde se poslednjih godina preko interenterneta može kupiti bukvalno sve što postoji, u vreme pandemije, čini se da je takav način trgovime dostigao vrhunac.

Pored toga što smo do sada mogli kupovati bilo šta, Žensko udruženje kolubarskog okruga se dosetilo kako da pomogne i osnaži svoje članice i pomogne im u ovim kriznim vremenima osnivajući e pijacu.

Žensko udruženje kolubarskog okruga osnovalo je “Našu pijacu od srca” koja veoma značajna svima koji su navikli da idu na “živu” pijacu, a nisu mogli.

“Žensko udruženje kolubarskog okruga je pre započelo sa sprovođenjem projekta “Ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi”, koji je podržan od strane UN Women-a u Srbiji, a finansiran od strane EU. Cilj projekta je bio da se poljoprivrednicama sa teritorije Kolubarskog okruga omogući da stiču znanja koja će im pomoći da unaprede rad svojih gazdinstava i da se pokrene platforma kroz koju će se one povezivati” – kaže Jelena Ružić, predsednica ovog Udruženja.

Kroz pomenuti  projekat uključeno je 122 poljoprivrednice iz Kolubarskog okruga.

“Dobar deo njih ima preko 65 godina, a i one koje nemaju – žive na selima, i zbog ukidanja javnog prevoza nisu bile u mogućnosti da dođu do kupaca. Pijace su takođe bile zatvorene, tako da one nisu imale način da plasiraju svoje proizvode kupcima. Zbog toga je ideja platforme za povezivanje prerasla u platformu za onlajn prodaju njihovih proizvoda”.

Međutim, i dalje je postojao problem kako proizvode dostaviti do kupaca nakon prodaje na onlajn platformi. Ubrzo su shvatile da brze pošte ne razvoze hranu, a i da zbog karakteristika proizvoda – to ne bi bilo ni praktično.

Predstavnice Udruženja su se obratile UN Women-u, i tako su dobile podršku da sredstva namenjena projektu iskoriste za potrebe organizacije prevoza robe od poljoprivrednica do kupaca. Posluju na teritoriji Kolubarskog okruga, a dva puta sedmično besplatno dostavljaju robu za teritoriju Beograda.

“Poljoprivrednice nisu navikle na ovaj način rada, međutim mi smo za svega dva dana od onog skeptičnog stigle do potpuno optimističnog stava. Prvog dana su počele da stižu porudžbine, poljoprivrednice su krenule da spremaju pakete što je povuklo i one koje nisu verovale u to da se više angažuju, i da na što bolji način prikažu sebe, svoje gazdinstvo i proizvod. Mi se kupcima predstavljamo onakve kakve jesmo. Predstavljamo autentična srpska gazdinstva u vlasništvu žena i njihove proizvode. Nije teško uraditi primamljive etikete, moderna pakovanja, ali onda to više neće biti njihovi proizvodi i kupci to razumeju. Oni i traže baš tu seosku hranu. Prihodi od prodaje su rasli skoro duplo iz dana u dan i to dovoljno govori, jer naši kupci do nas dolaze uglavnom po preporuci.  Ljudima se dopada što te proizvode mogu dobiti na adresu, bez odlaženja na pijacu, tako da će onlajn pijaca nastaviti da postoji” objasnila je Ružićeva.

Koje su glavne prednosti vaše onlajn pijace u odnosu na klasičnu pijacu?

“Prednosti naše pijace su što kupci autentične seoske poljoprivredne proizvode dobijaju na kućnu adresu, ali i u tome što u svakom momentu znaju od koga kupuju hranu. Svaki proizvod je povezan sa gazdinstvom i kupac može ući na profil gazdinstva, videti ko je žena od koje kupuje, kako njeno gazdinstvo izgleda, kako ona proizvodi to što nudi, pa čak je i direktno kontaktirati putem telefona. Koliko su to prirodni proizvodi govori i činjenica da na našoj platformi nećete naći paradajz u aprilu, zbog čega su nam se, na primer, obraćali kupci, pa smo im mi objašnjavali da naše poljoprivrednice svoje proizvode uzgajaju potpuno prirodno, da su to mala seoska gazdinstva bez ogromnih plastenika sa grejanjima i da će paradajz biti na platformi onda kad mu bude vreme da sazri.”

Jelena Ružić je istakla da se svi proizvodi se prodaju skoro podjednako. Zanimljivo je da žene imaju različite cene istih proizvoda, npr. sir, ali to uopšte ne znači da najviše prodaje ona sa najnižom cenom. Svaki proizvod nađe svog kupca, to je oduvek tako. Ipak, najviše idu sirevi, zimnice, domaći sokovi, proizvodi na bazi bilja.

Takođe, pojavom potrebe za obaveznim nošenjem maski nije mali broj onih koji su se dosetili i da ih proizvode pa su se tako na tružištu našle razne vrste maski od onih najjeftinijih jednokratnih koje možemo kupiti u bilo kojoj apoteci ili trafici do pamučnih perivih, pa čak i markiranih.

Tako smo došli do toga da maske možemo kupiti po cenama u rasponu od deset do 1.5 milion dolara, koja je trenutno I najskuplja na svetu, a kojom je svoj nos i usta kineski je biznismen s američkom adresom odlučio da prekrije zlatnom zaštitnom maskom optočenom s 3.600 dijamanata.

Zbog nemogućnosti odlaska na posao mnoge žene su se dosetile da šiju maske, pa tako možemo kupiti na uličnim tezgama i ručno rađene maske po ceni od sto dinara.

Naravno da su sve svetske modne kuće u svoj asortiman uvrstile i maske. Na internetu možemo naći masku marke Guess po ceni od 1 800 dinara, kao i mnoge druge čije cene idu i do 10 000 dinara.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Previous post Ugovori za bušotinu i divlje deponije
Next post Obeležen Svetski dan porodice (VIDEO)