Stari zanati / Sučeljavanje dva sveta: Tradicija vs. Tehnologija

Kada razmišljamo o starim zanatima, prva asocijacija su ručni rad, autentičnost i vekovi tradicije. Sa druge strane, veštačka inteligencija asocira na automatizaciju i algoritam. O ovim temama razgovaramo sa čovekom koji je veliki zaljubljenik u savremene tehnologije i njihovu primenu. Prati razvoj i napredak tehnike, a najvwća „ ljubav“ mu je digitalni marketing.

Rade Marković će pokušati da nam pomogne da shvatimo benefite rapidnog rasta  i modernizacije novih tehnologija, upotrebe AI, VR, društvenih mreža… u unapređenju starih, tradicionalnih zanata.

– Gde je tačka spajanja dva nespojiva sveta? Gde je i šta taj geometrijski kod naših baka i deka i svih onih vrednih majstora čije su ruke stvaraoci umetničkih dela?

“ Na prvi pogled, kovanje na nakovnju ili ručno tkanje nemaju nikakve veze sa superračunarima i algoritmima. Međutim, kada zagrebete ispod površine, tradicija i veštačka inteligencija govore potpuno istim jezikom – jezikom šablona i strukture“, objašnjava Marković.

“ Uzmimo kao primer  pirotski ćilim. Svaka ona prepoznatljiva šara – bilo da je u pitanju bomba, guta ili sovra – nije nastala slučajno. To je čista matematika, geometrija i vizuelni kod koji su naše bake i prabake ručno „kodirale“ na vertikalnom razboju, prenoseći pravila sa kolena na koleno. AI je fascinantan upravo zato što može da analizira hiljade takvih starih ćilima za nekoliko sekundi, prepozna skrivenu logiku i zakonitosti tog dizajna, i onda predloži potpuno novu, modernu varijaciju tih tradicionalnih šara. Prava tačka spajanja nastaje u momentu kada AI odradi taj složeni računski, dizajnerski deo posla, a naša tkilja iz Pirota sedne za razboj i svojim rukama, nit po nit, unese dušu, energiju i život u taj novi digitalni kod. To nije zamena čoveka, već digitalno partnerstvo sa tradicijom.

– Da li AI „gasi“ zanate ili im uliva novi život?

“ U javnosti se podigla velika prašina i stvorio se narativ da AI dolazi kao neka vrsta dželata za stara zanimanja. Ali hajde da pogledamo istini u oči- stare zanate nisu ugrozili računari, već industrijska revolucija, fabrike i trake koje su preplavile svet jeftinom, plastičnom i jednokratnom robom iz kalupa. AI radi nešto sasvim suprotno – on ponovo u centar pažnje stavlja unikatnost i ljudski rad. Veštačka inteligencija ne dolazi u radionicu da otme čekić kovaču ili nož opančaru. Ona dolazi da postane njihov digitalni šegrt koji će preuzeti sve one dosadne, administrativne poslove zbog kojih zanatlije danas propadaju. Kada majstor ne mora da gubi sate na računanje poreza, popunjavanje carinskih formulara, odgovaranje na stotine poruka na društvenim mrežama ili kalkulaciju troškova materijala, njemu ostaje čisto, slobodno vreme da se posveti onome u čemu je najbolji – svom stvaralaštvu. AI ne gasi našu baštinu, on joj skida težak teret modernog biznisa sa leđa kako bi mogla ponovo da prodiše na tržištu.

– Šta mašina nikada neće preuzeti? Postoji li ta nepremostiva granica?

“ Lepota ljudske nesavršenosti. AI funkcioniše na bazi čiste statistike, napredne matematike i verovatnoće. Njegov krajnji cilj je uvek matematički „savršen“ rezultat bez ijedne greške. Međutim, suština tradicije i ljudske duše leži upravo u nečemu što ja nazivam kontrolisana nesavršenost. Kada naš stari kujundžija ili zlatar ručno radi filigran od srebra, ili kada opančar kroji kožu i plete vrhove na tradicionalnom opanku, svaka ta sitna srebrna žica nije hirurški ravna, niti je svaki šav povučen savršenom robotskom preciznošću. Ako prođete mikroskopom kroz taj rad, videćete sitne, jedva primetne varijacije. U svetu luksuzne robe i umetnosti, baš ta mikroskopska „greška“ je zapravo najveći kvalitet – ona je neoboriv dokaz da je iza tog predmeta stajao živ čovek koji je u tom trenutku disao, imao emociju, uložio svoje vreme i ostavio lični pečat. AI nema svest, nema životno iskustvo i nema filter za emocije. On može savršeno da iskopira vizuelni izgled filigranske kutije, ali nikada ne može da iskopira nameru, tradiciju i istoriju koja stoji iza nje. Mašina stvara kopije, a čovek stvara nasleđe“.

– Hajde da sada pređemo na praktične benefite i primenu AI u zanatstvu. Na koji način možemo da pomognemo očuvanju i arhiviranju ugroženih zanata?

“  Najveća tragedija naših starih zanata danas jeste to što mnoga dragocena znanja odlaze u zaborav jer stari majstori jednostavno nemaju kome da ih prenesu – mladi odlaze u gradove, a radionice se zatvaraju. Tu AI može da odigra ulogu večnog digitalnog arhivara. Pomoću savremenih sistema kompjuterskog vida i senzora pokreta – sličnih onima koji se koriste u Holivudu za snimanje filmova i video igara – mi danas možemo u milimetar da „snimimo“ i digitalizujemo rad živih legendi. Možemo da zabeležimo tačan ugao i jačinu pod kojom kovač iz ruku krije tajnu kaljenja čelika, kako grnčar iz Zlakuse prstima dozira pritisak na mešavinu gline i kalcita dok je oblikuje na ručnom kolu, ili kako se tačno po starom receptu kuva i nanosi prirodna glazura za pirotsku keramiku. AI te kompleksne ljudske pokrete i taktilne osećaje pretvara u digitalne trodimenzionalne modele i prediktivne simulacije. Čak i ako neki stari majstor nema biološkog naslednika u svojoj porodici, njegova jedinstvena tehnika i tajne zanata ostaju trajno sačuvane u digitalnom formatu. Sutra, kroz VR naočare i pametne rukavice, neki mladi momak ili devojka u Beogradu, Nišu ili bilo gde na svetu mogu da prođu kroz simulaciju i nauče taj isti zanat direktno od virtuelnog majstora“.

– A kako komemtarišete  AI kao „nevidljivog asistenta“ za biznis i marketing? Kako u budućnosti vidite nekog lokalnog majstora na svetskom tržištu?

“ Naši stari majstori su apsolutni genijalci unutar svojih radionica, ali ruku na srce, većina njih se uopšte ne snalazi u modernom digitalnom marketingu, niti želi da gubi vreme na SEO optimizaciju, postavljanje sajtova ili kreiranje kampanja. Tu AI uskače kao njihov besplatni, visokokvalifikovani menadžer iz senke. Zamislite, na primer, jednu pletilju iz Sirogojna koja u svojoj kući pravi fantastične, tople vunene džempere sa tradicionalnim motivima Zlatibora. Ona ne mora da zna engleski jezik, niti kako funkcionišu algoritmi na internetu. Ona može da sedne ispred AI asistenta i kaže mu na srpskom: „Napravi mi opis za ovaj džemper“. AI će za nekoliko sekundi generisati prelepu, emotivnu priču o tradiciji sirogojnskog pletenja na besprekornom engleskom, francuskom ili japanskom jeziku, prilagođenu za platforme poput Etsy-ja ili Shopify-ja. AI im pomaže da preskoče lokalne nakupce i svoje proizvode plasiraju direktno bogatim kupcima u Tokiju, Njujorku ili Parizu, i to po realnim, visokim cenama koje oslikavaju njihov trud, a da pritom ne moraju da skidaju zanatlijsku kecelju“.

– Hajde da sada malo detaljnije objasnimo upotrebu AI u procesu dizajna. Kakav bi bio taj „moderni šmek“ za novu publiku?

“ Jedan od razloga zašto stari zanati gube trku jeste to što mlađim generacijama neki proizvodi deluju previše arhaično, kao nešto što drže samo bake u regalima. AI tu može da posluži kao neverovatan alat za kreativni brainstorming i modernizaciju dizajna, a da se ne ugrozi tradicionalna tehnika izrade. Na primer, drvorezbar koji se bavi tradicionalnim duborezom može da zada komandu AI programu za generisanje slika: „Prikaži mi šare tradicionalnog balkanskog duboreza, ali ih ukomponuj sa linijama modernog skandinavskog minimalizma ili futurističkog sajberpank stila“. AI će u roku od par sekundi izbaciti pedeset različitih vizuelnih ideja i koncepata. Majstor zatim bira ono rešenje koje mu najviše privlači pažnju, uzima svoja dleta i ručno kleše taj novi, osveženi dizajn u drvo. Na taj način, sama tehnika izrade, miris drveta i ruka majstora ostaju 100% tradicionalni,

ali finalni proizvod dobija vizuelni jezik koji klinci danas savršeno razumeju, žele da imaju u svom modernom stanu i spremni su to dobro da plate“.

– A sada da kažemo koju reč i o održivosti i ekonomskoj računici, o optimizaciji resursa i smanjenju. otpada

“ Svi znamo da je najveći problem starih zanata ekonomska održivost. Ručni rad je po svojoj prirodi spor, a kvalitetne sirovine – bilo da je to prirodno štavljena koža, plemenito drvo, čisto srebro ili domaća vuna – danas koštaju čitavo bogatstvo. Ako majstor napravi grešku pri krojenju, on gubi ogroman novac. AI tu pomaže tako što donosi vrhunsku matematičku efikasnost iza kulisa, pre nego što sam rad uopšte počne. Na primer, kod krojenja kože za tradicionalne kožne torbe, kofere ili obuću, specijalizovani AI softveri mogu da skeniraju nepravilan, prirodni komad kože, prepoznaju gde su mu ivice i tekstura, i izračunaju matematički najefikasniji raspored sečenja. Rezultat? Otpad materijala se smanjuje gotovo na nulu. Takođe, prediktivna AI analitika može da analizira kretanje cena na svetskom tržištu i javi majstoru: „Sada je cena bakra ili sirove vune najniža u godini, kupi zalihe sada“. Dakle, AI uopšte ne ubrzava ruku koja stvara niti kvari „dušu“ proizvoda – on samo domaćinski i pametno čuva novac na materijalu i logistici, čineći da radionica konačno postane profitabilna“

– Koja je uloga AI u kreiranju hibridnih proizvoda i luksuzna niša?

“ Kupci na Zapadu i u bogatim delovima sveta potpuno su zasićeni jednoličnom robom iz velikih korporacija. Oni danas traže priču, autentičnost i poreklo, ali s druge strane, navikli su na komfor i tehnologiju 21. veka. Tu se rađa jedna potpuno nova, izuzetno skupa i profitabilna niša na svetskom tržištu luksuzne robe – takozvani hibridni proizvodi, gde se ukrštaju napredna tehnologija i čisti ručni rad. Zamislite, na primer, luksuzni sto ručno klesan od stogodišnjeg slavonskog hrasta sa naših prostora, u koji je nevidljivo, unutar same strukture drveta, integrisan pametni AI audio sistem koji prepoznaje akustiku prostorije i prilagođava zvuk. Ili zamislite termo-izolacioni prsluk ručno tkan od autentične sirogojnske vune, ali u čiju su postavu utkane mikroskopske, pametne niti sa senzorima. Ti senzori komuniciraju sa AI aplikacijom na telefonu, očitavaju vaše biometrijske podatke i temperaturu tela, i sami greju ili hlade prsluk u zavisnosti od spoljnog vremena. To više nije običan etno-suvenir koji kupite turistima da skuplja prašinu na polici. To postaje vrhunski, funkcionalni luksuzni predmet budućnosti koji ponosno spaja našu viševekovnu istoriju i svetsku tehnološku revoluciju“, zaključuje Marković.