Sistem tračnih transportera na površinskom kopu „Tamnava-Zapadno polje“ / Neprekidna veza proizvodnje

Za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju na površinskim kopovima Rudarskog basena „Kolubara“ pored velikih rudarskih mašina i pomoćne mehanizacijeizuzetno je značajan i sistem tračnih transportera.

Kada je reč o kolubarskom najproduktivnijem kopu, „Tamnava-Zapadnom polju“, rad pet rotornih bagera, jednog „vedričara“ i tri odlagačavezan je za oko 30 kilometara tračnih transportera i 37 pogonskih i povratnih stanica raspoređenih po svim sistemima.Kroz neizostavnu kariku u proizvodnom lancu, godišnje prođe oko 11,8 miliona tona lignita i 27,1 milion kubika otkrivke.

Dobro projektovan i organizovan veliki sistem tračnih transportera služi da iskopani ugalj i jalovinu transportuje ka različitim odredištima. Ugalj do drobilišnog postrojenja ili otkrivku do odlagača na jalovinskim sistemima.

Iako je reč o jednom od najsloženijih transportnih sistema u rudarskoj proizvodnji, njegovu pouzdanost ne obezbeđuju samo kilometri traka, pogonske stanice i savremena oprema. Iza svakog metra transportera stoje ljudi – mašinci, električari, monteri i rukovaoci, koji svojim znanjem, iskustvom i stalnim nadzorom omogućavaju da sistem radi bez zastoja. Upravo njihova stručnost i brza reakcija čine da se proizvodnja odvija kontinuirano, jer ni najsavremenija oprema ne može da ostvari svoj puni potencijal bez ljudi koji je održavaju i njome upravljaju.

– Tračni transporter je sastavljen od pogonske stanice na jednoj i povratnog bubnja na drugoj strani. Između su člancina kojima se nalaze noseće i povratne rolne, i po njima ide gumena traka koja je ustvari sredstvo za transport materijala. Materijal se utovara na presipnim mestima na etažnom transporteru uz pomoć kolica koje se kreću po šinama u sinhronizaciji sa bagerom. Tračni transporteri zapravo povezuju sve sisteme i bagere u jednu proizvodnu celinu koja radi neprekidno – objašnjava Bojan Milosavljević, rukovodilac ovog pogona.

Na ovom kopu se nalaze i četiri međuslojne raspodelne stanice, koje se razlikuju od običnih pogonskih stanicapo tome što imaju mogućnost transformacije, pa u zavisnosti od materijala koji stiže do njih, da li je ugalj ili jalovina, upućuju ga dalje na pravo odredište, u Drobilanu ili na odlagalište.

– Ležište kao što je „Tamnava-Zapadno polje“ gde imamo oko 50 odsto jalovine u ugljenom bloku ne može da radi bez međuslojnih raspodelnih stanica. Zato Sistem međuslojne jalovine i postoji prilično dugo jer se proslojci u ugljenom bloku iz godine u godinu povećavaju. Potreba za ovakvim objektima se odavno javila pošto bi se bez njih podrazumevalo da kopamo samo ugalj ili samo jalovinu. Korišćenjem ovih stanica mi možemo na jednostavan način, pritiskom na jedan taster, da olakšamo proizvodnju – istakao je Milosavljević.

Servis ovih objekata se radi na svakih 14 dana, a redovno održavanje obavljaju zaposleni mašinske i elektro struke sa sistema i iz radionica. Najviše se prati hod trake i rad rolni kako ne bi došlo do oštećenja. Nedavno je počela i ovogodišnja investiciona opravka „odlagača 4“ i Sistema međuslojne jalovine. Kako u upravi kopa ističu, reč je o najznačajnijem sistemu za ugljenokop, jer bez njega ne može da radi nijedna ugljena linija, pa se zato uvek planiraju minimalni zastoji. Ipak, pouzdanost ovog sistema ne meri se samo njegovom tehničkom ispravnošću, već i ljudima koji ga svakodnevno održavaju i nadziru. Zahvaljujući njihovom znanju, odgovornosti i iskustvu, „krvotok“ kopa funkcioniše neprekidno i obezbeđuje stabilnu proizvodnju uglja.