Žena na selu – Osećaj niže vrednosti i emocionalno sagorevanje

Mentalno zdravlje žena u ruralnim sredinama predstavlja kompleksno i često zanemareno pitanje na preseku psihologije, sociologije i kulturne tradicije. Dok se život na selu spolja često idealizuje kroz prizmu mira, prirode i zajedništva, psihološka realnost žena u ovim sredinama neretko obuhvata visok nivo hroničnog stresa, emocionalne iscrpljenosti i sistemske nevidljivosti.

​Iz psihološke perspektive, ključni faktori koji oblikuju mentalno zdravlje žena na selu mogu se rasčlaniti na nekoliko ključnih dimenzija:

​1. Dvojno opterećenje i „nevidljivi rad“

​Žene u ruralnim sredinama često nose teret višestrukih uloga: obavljanje domaćih poslova, briga o deci i starijim članovima porodice, ali i težak fizički rad u poljoprivredi ili domaćinstvu.

Izostanak formalnog priznanja i finansijske kompenzacije za ovaj rad dovodi do osećaja manje vrednosti i emocionalnog sagorevanja.

Žena uči da svoje potrebe uvek stavi na poslednje mesto, što vremenom urušava njeno samopoštovanje.

​2. Stigma i „kultura ćutanja“

​U manjim, zatvorenim zajednicama izražena je visoka stopa društvene kontrole. Pitanja mentalnog zdravlja i dalje su obavijena snažnim tabuom, a traženje psihološke pomoći se često izjednačava sa „ludilom“ ili slabošću.

Strah od osude i rečenice „Šta će selo reći?“ primorava žene da potiskuju teške emocije, traume i anksioznost. Potiskivanje emocija dovodi do somatizacije – procesa gde se neprerađeni psihički stres manifestuje kroz hronične fizičke simptome (glavobolje, hipertenzija, želudačne tegobe, hronični zamor).

​3. Fizička i institucionalna izolacija

​Pristup uslugama zaštite mentalnog zdravlja u ruralnim oblastima je izuzetno ograničen. Psiholozi, psihoterapeuti i savetovališta uglavnom su stacionirani u gradskim centrima, što zahteva vreme, novac i logistiku koje ove žene često nemaju na raspolaganju. Kada osoba veruje da nema izlaza iz teške situacije niti kome da se obrati, povećava se rizik od razvoja kliničke depresije i anksioznih poremećaja.

​4. Patrijarhalni obrasci i rodno uslovljeno nasilje

​U tradicionalnim sredinama rodne uloge su strogo podeljene, a patrijalhalna struktura moći može ograničiti ženinu autonomiju u donošenju odluka o sopstvenom životu, finansijama ili zdravlju.

Dugotrajno izlaganje kontrolišućim odnosima ili emocionalnom i fizičkom nasilju vodi do stanja naučene bespomoćnosti – psihološkog stanja u kom žena prestaje da pokušava da promeni svoju situaciju jer veruje da su svi njeni napori uzaludni.

​Očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja žena na selu zahteva prilagođene pristupe koji uvažavaju specifičnosti njihovog načina života:

– Dovođenje zaštite mentalnog zdravlja direktno u lokalne zajednice kroz terenske posete ili pružanje besplatne telefonske i onlajn podrške.

– ​ Radionice u lokalnim domovima zdravlja ili udruženjima žena koje mentalno zdravlje povezuju sa opštim blagostanjem, umesto sa „bolestima“.

– ​ Osnivanje lokalnih udruženja žena pruža siguran prostor za deljenje iskustava, međusobnu solidarnost i ekonomsko osnaživanje.

“U našem narodu još uvek postoji sramota kad je mentalno zdravlje u pitanju. Kad neko ima mentalnih problema, ispada da je slab i nesposoban. Ceni se jačina i podnošenje teškoća bez žalbi i traženja pomoći. Kod muškaraca je to možda i izraženije, jer se očekuje da budu jaki. Žene češće traže pomoć kad su mentalni i emocionalni problemi u pitanju. Ono što žene može da ometa u traženju pomoći, to je nedovoljno znanje o tome šta je sve posao psihijatra, zatim što za traženje takve vrste pomoći moraju da odu u većće mesto, a i smatranje traženja takve vrste pomoći kao slabost i nesposobnost” kaže na ovu temu psihoterapeut Ljiljana Marinković.

​Razumevanje mentalnog zdravlja žena u ruralnim sredinama nije samo pitanje individualne terapije, već i stvarne društvene empatije i sistemske podrške koja im omogućava da njihov rad, glas i emocije konačno postanu vidljivi.