Nova normalnost: Oni koji su pobedili

Tokom pandemije korona virusa, mnogi zaraženi nisu bili te sreće da prežive, ali smo mi odlučili da razgovaramo sa nekim ko jeste. Naš sagovornik Marko Rodić star 38 godina zarazio se na samom početku pandemije, u maju 2020. godine.

Na pitanje da li zna kako se zarazio i kako je to izgledalo Marko nam je rekao:

“Počelo je tako što je dete samo  jedan dan imalo temperaturu i nakon toga smo se zarazili i supriga i ja. Ali nismo odmah simptome povezali sa koronom. Imao sam glavobolje kao nikada do tada i temperaturu, ali sam u početku lečen Hemomicinom. Nakon što mi je postajalo gore, a od simptoma sam imao migrenu, visoka temperatura, kašalj neverovatan, bukvalno na svaki udah, nisam smeo ni da govorim. Otišao sam kod doktora i on me je odmah poslao u KBC Zvezdara. Mislim da sam kasnio jedan dan, završio bih na respiratoru.”

Marko je za razliku od mnogih verovao da postoji virus, nosio je masku, izbegavao kontakte, obzirom da je muzičar i da je izložen, počeo je da izbegavam svirke.

“Bez obzira na to što je bio maj i još uvek je vladala neverica oko virusa, ja sam verovao da postoji i čuvao sam se.”

Pored simptoma koje je nabrojao i kako se osecao fizički, pitali smo Marka, kako se osećao psihički, da li se plašio?

“Toliko jaku migrenu sam imao, da prosto nisam imao vremena da brinem, samo sam želeo da se završi. Imao sam u glavi misao da ako odem na respirator da se neću vratiti. Pred bolnicom, rastajem se sa ženom, ne znam da li ćemo se videti. Dobijam kiseonik i u sobi sam bio sa tri muškarca. Doktori koji su imali smene po 48 sati su brinuli o nama, konstantno obučeni u skafandere.”

Stanje mu je bilo takvo da nije moga ni do toaleta da ode. Trebalo mu je po pola sata da se namešta kako bi uspeo samo da sedne na krevet. Uspeo je da ustane tek oko Vidovdana.

“Ono što je na mene ostavio jedan veliki utisak je jedan deda koji je ležao do mene koji je dozivao svoje konje, a baka ga dozivala svaki dan ispod prozora, jedna jako romantična priča. Jednu noć sam se probudio i video da ga nema. Umro je, odneli su ga,  a da nisam ni čuo.  Ono što je takođe ostavilo utisak na mene i što mi je neverovatno, jeste da imate i “povratnike”. To su ljudi koji su preležali koronu, bili u bolnici, izašli i koji se svesno nisu pridžavali mera i zaražavali se ponovo. Tu sam takođe shvatio koliko je psiha važna, verovao sam da ću se oporaviti.”

Marko je naveo da  mu je bilo fascinantno to koliko je sportista, mladih ljudi i nepušača zaraženo.

“Posle svega, kada se pojavila vakcina primio sam je i počeo da obraćam više pažnje na imunitet. Tako sam našao jednu metodu za jačanje imuniteta, to primenjujem i hvala Bogu dobro sam.”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Previous post Nova normalnost: Osobe sa invaliditetom – teška svakodnevica postaje još teža
Next post Nova normalnost: Zdravstveni radnici – heroji našeg doba