Pravoslavni vernici danas slave Spasovdan
Spasovdan spada u pokretne praznike, jer uvek pada istog dana, u četvrtak, ali se menja datum jer se računa 40. dan od Vaskrsa.
izvor 24SEDAM
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje, tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.
Nekim gradovima je to krsna slava, npr. Beograd, Banjaluka, Istočno Novo Sarajevo, Nevesinje, Čačak.
Narodna verovanja i običaji
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:„Sveti Spase – spasi duše naše”
Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.
Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
