Sećanja – Braća iz Jabučja koja su proslavila Mila i Lajkovačku prugu

Tomislav (1935—2018) i Andrija (1938–) Bajić interpretatori su  srpske izvorne i narodne muzike, jedni od najpopularnijih, najnagrađivanijih i najtiražnijih muzičara u bivšoj Jugoslaviji.

Tomislav i Andrija Bajić  rođeni su i odrasli u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj, nadničarskoj porodici. Otac im je bio Lazar Bajić, a majka  Mileva Jevtić iz Stublenice kod Uba. Deda po ocu zvao se Andrija Bajić i po njemu Andrija nosi ime. Pored njih dvojice Lazar i Mileva  imali su još petoro dece, tri ćerke i dva sina.

Muziku su zavoleli kao deca, svirajući frulu na kojoj su izvodili  narodne pesme.

Kada su završili školu i zaposlili se u Beogradu, postali su članovi KUD „Ðoka Pavlović“ i KUD „Gradimir Mihajlović“, svirali su u orkestrima frule i dvojnice, pevali i igrali. Prvi trajni snimak Tomislava i Andrije Bajića  nastao je 1956. godine, a u pitanju je bila pesma „Idu dvoje, ne poznajem ko je“.

Sve vreme svoje umetničke karijere ostali su verni izvornoj narodnoj srpskoj pesmi. Antologijske su njihove interpretacije pesama kao što su: „Ide Mile lajkovačkom prugom“, „Pogledaj me mala moja“, „Ko to kaže, ko to laže“ i druge. Pojedine njihove pesme postale su standardi za sva vremena, i ostavili su veliki trag u narodnoj muzici.

Njihova pesma  bila je i lepa i duhovita, a i pomalo sarkastična. Neretko su stihovi bili i erotskog sadržaja, gotovo uvek okrenuti svakodnevnim problemima običnog čoveka. Zbog tekstova se dešavalo da im pojedine pesme imaju zabranu emitovanja na radiju i televiziji, a zbog pevanja našim iseljenicima na svim kontinentima često se dešavalo da naiđu na probleme sa vlastima u zemlji.

Iako su bili estradne zvezde, živeli su van tog sveta, jer nikada nisu napuštali firme u kojima su radili sve do penzionisanja. Andrija je radio kao konstruktor alata u preduzeću Borac, a Toma je bio šalterski službenik u agenciji Putnik.

Tomislav Bajić preminuo je 22. februara 2018. godine u porodičnoj kući u Beogradu.

Starije generacije nesumljivo će prepoznati neke od njihovih singlova od velikog broja objavljenih:

1966.godine (Jugoton):

– Kroz šarenu bašticu

-Rođendanska pesma

– Jarko sunce granulo

– Momkovanje

1966. (Jugoton):

– Kolubarski vez

– Kolo iz Jabučja

– Tamnavski povetarac

– Samino kolo

1966. Duet frula (Jugoton):

– Kolo iz Dubrave

– Stara osmica

– Kolubarka seljančica

– Lajkovačko kolo

1966, (Jugoton):

– Od kuće do kuće

– Ucvetala bašta

– Razvija se zora

– Ostavljena

1967. (Jugoton):

– Jesen stigla, beru vinograde

– Otvori ženo vrata

– Ja neću, pa neću

– Tiho šumi reka mirna

1967. (Jugoton):

– Po Gradini mesečina ko dan

– Maramica svilenica

– Rujna zora ne sviće

– E više nisam dete

1968. (Beograd Disk):

– Sad su takva nastala vremena

– Aoj srce, aoj dušo

– Kako to, zašto to

–  Sakrio se mesec

1968. (Jugoton):

– Koga srce boli, neka bira sad što voli

1968. (Jugoton):

-Rođendanska pesma

1968. (RTB):

– Ja sam cure ljubio

1968. (Sedma sila):

– Kroz šarenu bašticu

1968. (Diskos):

–  Došlo vreme

-Gde je rosna livada

– Kad su grane listale

– Imam momka ko jablana

1968. (Diskos):

– Idu momci sokakom

– U mojoj bašti mirišu ruže

– Ako voliš, voli me

– Iznad moga sela

1969. (Jugoton) :

– Pozajmica

– Jesen stigla, beru vinograde

– Šta ćemo, kako ćemo

– Nijagara

1969. (RTB):

– Dođi meni moj Obrade

–  Ja sam cure ljubio

– Za ljubav vredi mreti

– Zeleni se meka trava

1969. (Jugoton):

– Švabica

– Bećarac

– Nasred sela

–  Stručnjaka smo jurili

1970. (Jugoton):

– Vrati se, vrati draga

– Lepo nam je momkovanje

– Hoće žena da uživa

– Poranilo mlado momče

1971. (Diskos):

– Sitan kamen do kamena

– Udaj se lepa Jano

– Kasno pođo’ od grada

1971. (Diskos):

– Oj, Srbijo

– Rado Srbin ide u vojnike

– Prošetala carica Milica

– Široko je polje zeleno

1972. (Diskos):

–  Pomisli nekad na mene

– Voleo sam dok sam bio momak

– Top, top, topčina

–  Oj devojko mala

1973. godine:

–  Aoj, Mile al si lep

– Oj, gudalo tanano

– Pogledaj me mala moja

– Ti si meni suđena

1973. (Jugoton):

– Poji Mile volove na reci

– Došla Drina

– Moj Milane

– Stara brojanica

1973. (Studio B):

– Aoj curo đavole

– U livadi pod jasenom

– Ne tuguj srce moje

– Pokušavam da te zaboravim

1974. (Studio B):

–  Proleće je

– Nanu lažem

– Mlado momče

– U livadi poponac

1974. (Jugoton):

– Ženo moja

– Oj, Ovčare

–  Ja sam dečko rodom od Morave

– Ucvetala lipa i topola

1974. (RTB):

– Vetra duva, šljive opadaju

– Igraj mala, ne stidi se

1975. (Studio B):

– Šest dana radim

– Voleo sam, dok sam momak bio

1975. godine objavljuju kola:

–  Kolubarska srma

– Nanomirsko kolo

1975. (RTB):

–  Kad pogledaš s Rudnika planine

– Dve devojke, dve lepote

1979. godine:

– Svi držite čaše u ruci

-Lepo nam je momkovanje

– Mlado momče

– Mokra braća

– Oj, Jovane Beograđanine

1980. (Beograd Disk):

– Oj, gudalo tanano

– Vedro nebo i po malo plavo

Albumi:

1974. (RTB):

– Neven kolo

– Pred Senkinom kućom

– Ja sam momče sa sela

– Tri livade

– Oj, Obrade, Obrade

– U mojoj zelenoj bašèi

– Šiljina šetnja

– Kad mladi vojnik

– Ja sam Jovicu šarala varala

– Tiho noći

–  Ucvetala bašta mala

– Ja sam cure jurio

– Za ljubav vredi mreti

1975 . (Studio B):

 Album „Nekad bili Cicvarići“

1979.(Beograd Disk):

„Ej, Mile, Mile“

1981. (Beograd Disk)

Braća Bajić objavljuju  album sa Ansamblom Ace Krnjevca – „Imam mali cvetak“

1987 (RTB):

– Izgoreće Srce moje

– Ne mogu te drugom dati

– Ode Cana preko okeana

-Dobar i lud, to su braća

-Seoska ljubav

-Miko, budi fer

-Rado livado

– Njiva mi je neorana

-Čuj mangupe, ne diraj mi dete

– Kolubarski vez

1990 . (Jugovideo) album „Ona Pesma“

Za svoje porodične slave Srbi su smišljali svečane pesme posvećene slavljenim svecima, onda su te pesme pevali na svojim slavama, uz njih dočekivali goste, rođake i prijatelje,  veselili se. Zapise tekstova i notne zapise godinama su prikupljala Braća Bajić, da bi najlepše snimili na  albumu „Srpske slavske pesme“ 2003 godine .

2004. godine objavljuju album sa pesmama:

– Takva je Srbija

–  Anđelija

– Oj Srbijo mala Ameriko

– Zeleni se zoro

–  Prva ljubav zaborava nema

–  Kolo veselo

–  Šumadijo moja dedovino

–  Ružo moja

2006. Uživo – uz Ansambl Velimira ŽIvkovića objavljene su pesme:

– Aoj Mile al si lep

–  Ja sam momče sa sela –  Ej čija frula

– Prva ljubav zaborava nema

–  Danijela

–  Dunave, Dunave

– Prođe leto trideseto

– Oj livado rosna travo

–  Ja sam dečko rodom od Morave

–  Banjaluko

–  Stara kuća a prozori mali

– Šta je s tobom Radovane

– Koja gora Ivo

– Kopa cura vinograd

– Ječam žela Kosovka devojka

– Pogledaj de mala moja,

– Berem grožđe, biram tamnjaniku

– Igraj mala na colove

–  Vila bela

– Rekla nana da mi daš.

O Braći Bajić Milica Stamatović za portal Leksikon YU mitologije pise:

– Poznati šumadijski pevački duo; Toma (Tomislav) i Andrija, dva plavokosa brata iz sela Jabučja, kolubarski srez ,  jedan nizak i  drugi visok,

pevali su izvornu muziku u karakterističnom dvoglasu i pritom izvodili neku vrstu vlastitog “plesa”.

Iako kažu da nije voleo narodnu muziku, Tito ih je obožavao, pa su pred njim pevali čak sedam puta.

Bajići su gostovali doslovno po čitavom svetu. Toma i Andrija, kada su govorili o svojoj pevačkoj karijeri, nisu pominjali zlato i platinu, mada je i toga bilo, niti ogromne zarade, nisu mahali svojim hitovima i milionskim tiražima, već su se hvalili susretima sa ljudima koje zasigurno nikada ne bi upoznali da  nisu stali pred mikrofon.

Tako se, na primer, Tomi u srce urezalo jedno davno gostovanje u Hamiltonu. Po završetku koncerta neko iz publike je odškrinuo vrata garderobe i pitao da li može da uđe jedan stari čovek. Kad je starina ušla i videla njihove jeleke uzeo je jedan, privio ga na grudi i zaplakao: „Sine, ovo je pravio Terzić iz Lazarevca“, rekao je kroz suze — prisećao se Toma.

„Niko na svetu ne može to tako da napravi osim njega.“

– Kad smo se vratili kući proverio sam čiji su rad jeleci koji su nama ostali od oca. Starina je bio u pravu, rekao je Toma tada.

Kad je već o srpskoj narodnoj nošnji reč, Andrija je ispričao i  priču o indijanskom poglavici u kanadskom rezervatu koga su upoznali 1978. godine. Džimiju Smitu, kako je poglavici bilo ime, toliko se dopala naša šajkača da je bez imalo dvoumljenja braći dozvolio da obuku njegovu nošnju u zamenu za srpsku kapu.

Sreli su u Americi i pilota Ričarda Feldmana. Njega su seljaci u Moravcima spasli zajedno sa ostalim članovima posade koji su se našli u savezničkom avionu što je pao u kukuruze, sredinom Drugog svetskog rata.

– Seljaci su im dali svoja odela i sproveli u Pranjane odakle su se Amerikanci domogli slobode, pričao je Toma i dodao da se u Moravcima još prepričava anegdota nastala povodom tog događaja:

–  Sve što je bilo u avionu, a priča se da je bilo hrane da celo selo preživi tri meseca, seljaci su odneli svojim kućama. Na kraju je ostala samo olupina, a i nju je jedan Moravac uspeo da strpa u zaprežna kola planirajući da od toga napravi dvorišnu ogradu. Sretne ga drugi i pita: „Kako, bre, uspe da isečeš onoliki avion?“ „Sekirom, znaš valjda kako se seče avion“, ko iz topa će ovaj kao da svaki dan samo to radi, komada avione.

Toma Bajić bio je i etnomuzikolog neke vrste, te je u jednom intervjuu ispričao i ovu, u svakom smislu poučnu priču: “Sećam se, na jednom festivalu u Austriji gde smo i mi pevali, prišao nam je jedan Nemac i pitao da li nam je na repertoaru pesma „Ali Paša na Hercegovini“. Nije bila, ali kad sam se vratio u Beograd, bacio sam se u potragu i pronašao je. Pesma je nastala u srednjem veku a govori o tome kako Ali Paša iz Hercegovine piše lepoj Mari u Bišću i pita je da li bi pošla za njega. Ona odgovara: „Prosiš li me neću poći za te, ženiš li se ubiću se mlada“. Jasno je da je ljubav dvoje mladih bila nemoguća zbog različite verske pripadnosti, a jasno je i zašto se Švaba interesovao baš za tu pesmu, prepričavao je on.

Osmog  septembra prošle godine Andrija Bajić na obeležavanju svog 86. rođendana potvrdio je da  i posle svega i u inat svemu ne prestaje da se smeši i da zasmejava okolinu. Za Telegraf ovim povodom on se sećao  vesele priče o šest decenija brenda Braća Bajić.

– Mnogo sam snimao u duetu sa mojim pokojnim bratom Tomom, tako da sam i zaboravio šta smo sve snimali i ko je sve snimao naše pesme. Dobro se sećam, pre trideset godina, gostujući u emisiji na Bonton radiju, Goran Milošević izbunari pesmu „Oj, Jovane, Jovo more“, pusti je sa gramofona i pita nas ko peva, ko svira i ko je kompozitor.

Odmah smo prepoznali da svira Buca Jovanović, pomislili smo da je Buca i kompozitor pesme, a pevačicu ne prepoznasmo. I tek kad nam Goran pokaza singlicu, videsmo potpis Braće Bajić ispod pesme, setili smo se da je Toma napisao reči a da sam ja istog dana napisao melodiju. Tu pesmu je snimila Jerina Jović uz ansambl Buce Jovanovića. Sećam se, Buci se svidela pesma i prognozirao je da će se dugo pevati u narodu. Tu pesmu je posle Jerine snimila i Mala Cana i produžila joj vek“.

I pre nego što su postali najpopularniji narodnjački duet, Andrija i Toma su komponovali i pisali pesme za neke druge duete i pevače.

– Toma i ja smo godinama svirali frulice, bili članovi kulturno-umetničkih društava „Ðoka Pavlović“ i „Gradimir“. Od detinjstva smo sviruckali i pevušili neke pesmice, i ne primetivši da smo počeli i sami da komponujemo i pišemo nešto novo. Toma je voleo da piše stihove, a ja sam voleo da ispevavam te stihove. I tako je nastala naša prva snimljena pesma „Duni vetre s Bukulje planine“ koju su pevale u duetu Ivka Milošević i Jelena Aleksić.

– U Kulturno-umetničkom društvu „Ðoka Pavlović“ upoznali smo Mileta Uroševića, vrsnog harmonikaša i šefa orkestra koji je početkom 60-ih napravio svetski hit sa „Maršom na Drinu“. Mile nam je pomogao i podržao oko zaštite autorstva i tako smo ušli u diskografiju“.

Zanimljivo je da su prve pesme Braće Bajić snimali upravo dueti: Milošević-Aleksić, Blagojević-Lazarević, Radulović-Jovanović, Stefanović-Krstić…

– I tako, izađe ploča, krupnim slovima piše ime i prezime pevača i nazivi pesama, a sitnim slovima, često i inicijalima, piše naše ime i prezime kao autora. Pesma postane popularna, pevač takođe, a za nas autore niko ne zna. Zato sam predložio Tomi da ozvaničimo naš duet i da snimamo to što smo sami napisali i komponovali.

Sredinom i krajem 60-ih Bajići su snimili desetine autorskih pesama koje su sto posto u izvornom ruhu: „Rujna zora ne sviće“, „Nisam više dete“, „Večeras mi kapija zaškripala mala“, „Kolubaro, sestro Šumadije“, „Proslilo me stotinu momaka“, „Kroz šarenu bašticu“, „Lepo nam je momkovanje“, „Otvori ženo vrata“, „Od kuće do kuće“, „Voleo sam dok sam momak bio“… Ipak, najonarođenija pesma Braće Bajić svakako je „Nad izvorom vrba se nadnela“, prava himna slobodne ljubavi.

Ta pesma je podigla Silvanu Armenulić.

– Silvana je i pre „Vrbe“ imala desetak snimljenih ploča sa raznim autorima. Snimala je i sevdalinke i starogradske i grčke pesme, sve joj je Bog dao, falio joj je samo hit. „Nad izvorom vrba se nadnela“ je prvi Silvanin narodnjački hit i naša najpoznatija autorska pesma.

Bajići su 1966. godine napisali i jednu od svojih najpoznatijih pesama „Ja sam momče sa sela“. Pesmu je prvi snimio Aleksandar Stefanović u duetu sa Ljubišom Krstićem i Kanarincem.

Krajem 60-ih, na vrhuncu popularnosti najizvornijeg i najpopularnijeg srpskog dueta, Andrijinu i Tominu pesmu „Došlo vreme i doći će“ snima okoroeli zabavnjački kvartet „4M“ („četiri muškarca“) uz pratnju Zagrebačke filharmonije pod upravom Miljenka Prohaske.

Andrijinu i Tominu pesmu „Oj, Dinaro, hajdučka dolamo“ rado pevaju i snimaju svi Krajišnici širom sveta i doživljavaju je kao izvornu pesmu ispod Dinare.

Sve što su Bajići stvarali sto posto je u duhu i ruhu izvorne narodne muzike, sa malom razlikom između pesama i kola. Skoro svako delo Braće Bajić može da se igra, naročito „Kolubarski vez“, jedno od najigranijih kola u našem rodu.

– „Kolubarski vez“, nastao je spontano i neprimetno, uz posao i svirku. Mi nismo seli za klavir, uzeli papir i olovku, pa nešto napisali i komponovali. Nismo tada ni znali note, prosto, kroz svirku nam izađe kolo i melodija. „Kolubarski vez“ je naš ponos, kolo za svadbe, kulturno-umetnička društva, radio stanice, odjavne i najavne špice. To je kolo od tri tona, kao povetarac – istakao je tada legendarni Andrija Bajić.

(Foto : Wikipedia)