SVI (ZA)JEDNO –Lični pratilac deteta sa smetnjama u razvoju : Prednosti i mane usluge kroz razgovore sa korisnicima i predstavnicima institucija

Kroz projekat SVI (ZA)JEDNO koji Radio Kiss realizuje u saradnji sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija Republike Srbije u velikoj meri upoznali smo zajednicu sa svim benefitima usluge Lični pratilac deteta sa smetnjama u razvoju, kako za same korisnike i njihovu porodicu, tako i za obrazovni sistem i društvo uopšte.

Da podsetimo: Lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.

Tokom ovog serijala razgovarali smo sa roditeljima dece koja koriste ovu uslugu, sa ličnim pratiocima, učiteljima i nastavnicima koji u svojim razredima imaju učenike kojima je neophodna asistencija ličnog pratioca, ali i sa predstavnicima Centra za socijalni rad koji je direktno uključen u proces implementacije usluge i odabira korisnika i pružaoca usluge.

Svi oni su ulogu ličnih pratilaca dece sa smetnjama u razvoju predstavili kao izuzetan pomak u razvoju socijalne zaštite i istakli njen značaj za što bolju uključenost ove dece i mladih ljudi u sve sfere društvenog života.

Roditelji ističu da su im lični pratioci uglavnom postali kao članovi porodice i da je njihova uloga nezamenjiva i neprocenjiva, sličnog stava su i učitelji i nastavnici, dok sami vršioci ove usluge otkrivaju da su uz vreme provedeno sa decom koja imaju potrebu za njihovim uslugama  postali bolji ljudi i razvili empatiju koja im je neophodna za rad.

Naravno, uvek postoji i “druga strana medalje”. Obzirom da uslugu ličnog pratioca finansiraju lokalne samouprave, zaključili smo da novčana naknada koju ovi ljudi dobijaju za izuzetno odgovoran posao koji obavljaju nije zadovoljavajuća, da je ne primaju tokom raspusta i drugih neradnih dana kada deca ne idu u školu, te da bi bilo dobro da se usluga lični pratilac  “definiše” kao regularno zanimanje gde bi oni koji ovaj posao obavljaju bili zaista zaposleni i imali sva prava kao i ostali.

Ovaj problem sa sobom povlači i jedan drugi, a to je često odustajanje ovih ljudi  od svog poziva i ostavljanje na cedilu korisnika koji teško dolaze do novog pratioca za svoje dete.

Na teritoriji Grada Beograda humanitarna organizacija „Dečje srce“pružalac je usluge ličnog pratioca, dok njeno realizovanje  (finansiranje) omogućava Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda. Usled nemanja finansijskih kapaciteta da sva deca automatski počnu sa korišćenjem usluge za koju je procenjeno da im je potrebna, lista čekanja formira se po kriterijumima i prioritetima, što predstavlja dodatnu otežavajuću okolnost.

Pored svega navedenog, jasno nam je da uslugu ličnog pratioca ne može obavljati bilo ko. Ova lica, osim što moraju da prođu obuku, pre svega moraju imati dobro i plemenito srce, visok stepen tolerancije, empatije i strpljenja i svoje načine da steknu poverenje dece i njjihovih roditelja.