SVI (ZA)JEDNO – Najčešće poteškoće u radu ličnih pratilaca

Kroz priču o ličnim pratiocima, ovaj poziv sagledali smo iz više uglova, ali smo najmanje govorili o poteškoćama sa kojima se oni  neretko susreću. Loša saradnja sa prosvetnim radnicima,  stručnim timom u školi ili sa porodicom koja očekuje daleko više od onoga što lični pratilac treba da radi, predstavlja neke od najčešćih problema.

Na jednostavnom primeru pokušaćemo da objasnimo o čemu konkretno govorimo. Postoje situacije kada učitelj ili nastavnik da sebi za pravo da dete sa smetnjama u razvoju odstrani sa časa “zbog ometanja nastave”.  To naravno ne bi smelo da se dešava, ali lični pratilac zna da dete mora da učestvuje na tom času i dovodi sebe u situaciju da uđe u konflikt. Ono što on tada treba da uradi jeste da se obrati svom koordinatoru i izvesti ga o situaciji. Nadalje će koordinator da interveniše kod stručnog tima škole i iznaći će se rešenje. Drugi problem su prevelika očekivanja porodice, kada je lični pratilac u nezavidnoj poziciji, jer na primer, nije u obavezi da obavlja kućne poslove za porodicu koja ga je angažovala, a i to se dešava. Može se desiti i da neki roditelji očekuju da lični pratilac vodi njihovo dete kod lekara, ali se to može odnositi samo na sistematski pregled koji organizuje škola, ali i to izlazi iz okvira opisa posla ličnog pratioca i stvar je individualnog dogovora.

Baveći se ovom temom zaključili smo da su lični pratioci često studenti završnih godina pedagogije, psihologije, defektolofije ili su tek završili neki od tih fakulteta. Njima je veoma važno da uđu u obrazovne sisteme gde stiču praksu, a kada to ostvare, neretko počnu da izlaze iz okvira usluge ličnog pratioca. Zbog što boljeg usavršavanja i sticanja novih iskustava oni  prihvaju priliku da rade i sa celom grupom dece, da vode neki čas ili da organizuju radionice, da zadaju zadatke deci i slično,  jer žele da napreduju profesionalno. Na taj način vrlo lako se u takvim angažmanima prelazi granica. Ako se lični pratilac jednom upusti u neku dodatnu aktivnost, od njega će se vrlo verovatno očekivati da stalno radi više. Podrazumevaće se da preuzima obaveze samih vaspitača, učitelja ili roditelja sve dok ne dođe do “sagorevanja”. Kada vaspitači imaju previsoka očekivanja ili porodica nameće dodatne obaveze, a nadoknada za sav uloženi napor nije odgovarajuća, neminovno je da lični pratilac napusti svoj posao usled velikog pritiska i razočarenja.

Još jedna od činjenica na koju lični pratioci treba da obrate pažnju jeste različitost porodica.  Neke su otvorene za komunikaciju i lako prihvataju “novog člana”, dok su neke druge krute, imaju teško premostive  granice i čuvaju svoju zonu intimnosti. Na neki način, lični pratilac ulazi u porodicu, upoznaje njen ritam, porodične vrednosti i stavove. Neke porodice s tim nemaju problem, dok druge to ne prihvataju lako. Potrebno je ogromno strpljenje uklopiti se u sve te različite šablone. Osim toga i roditelji imaju različite odnose prema svojoj deci pa su neka deca prezaštićena, što stvara poteškoću u izgradnji poverenja:

Porodice se razlikuju i u smislu načina vaspitanja. U nekim porodicama se tačno zna u kojim odlukama dete učestvuje, šta sme a šta ne sme – neke granice su uspostavljene. U drugim porodicama ne postoje granice i detetu je sve dozvoljeno, a sve navedeno utiče na uspostavljanje odnosa sa ličnim pratiocem.