SVI ( ZA)JEDNO – Lični pratioci o ličnim pratiocima

Lični pratilac dece i mladih sa smetnjama u razvoju izuzetno je human, ali pre svega jako odgovoran posao koji zahteva brojna odricanja. Obuku za lične pratioce realizuje tim sa dugogodišnjim iskustvom u socijalnoj zaštiti i obrazovanju.

Naša sagovornica je svoja prva iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju stekla u svom rodnom gradu Novom Sadu, a nakon što je u Lazarevcu pronašla ljubav svog života i zasnovala porodicu, odlučila je da otpočne rad u školi kao lični pratilac.

Nakon obuke, “dodeljena” joj je devojčica sa autizmom koja pohađa jednu beogradsku školu.

To što je Beograd prilično udaljen od Lazarevca  predstavljalo je problem koji ju je često terao da razmišlja o odustajanju, ali vezivanje za dete čiji je pratilac, otklonilo je svaku nedoumicu. Nakon par meseci sa svojom porodicom, obzirom da i njen suprug radi u Beogradu, preselila se tamo.

“U Novom Sadu sam jedno vreme bila uključena u program personalne asistencije koji je zapravo podrazumevao podršku mladima sa smetnjama u razvoju da se uključe u društvene aktivnosti, praktične veštine i slično.

Tu sam shvatila da podrška nije potrebna samo detetu već i porodici sa kojom je neophodna  saradnja i partnerstvo zasnovano na poverenju i međusobnom razumevanju.

Ono što na početku želim da istaknem jeste da se često mešaju termini lični pratilac i personalni asistent.

Čak je i samim ličnim pratiocima ponekad nejasno da li su oni personalni asistenti, lični pratioci ili pedagoški asistenti. Lični pratilac je osoba koja konkretnom detetu pruža individualnu podršku za lakše funkcionisanje i komunikaciju u obrazovnom sistemu (vrtiću, osnovnoj ili srednjoj školi). Pedagoški asistent deo je vaspitno-obrazovnog kadra i zadužen je za podršku nastavnicima u prilagođavanju sadržaja za individualnu nastavu, dok pedagoški asistent može da bude angažovan za više dece u jednoj školi, a lični pratilac se dodeljuje određenom detetu.  Za razliku od ličnog pratioca, personalni asistent pruža tehničku podršku osobi sa invaliditetom i nije vezan za obrazovni sistem. Iako sve tri usluge imaju mnogo dodirnih tačaka, ipak govorimo o tri različite usluge sa tačno utvrđenim opisom posla.

Zašto ovo ističem? Desilo mi se nekoliko puta da ostanem sama sa celom grupom dece, jer učitelj mora iz nekog razloga da napusti nastavu. Iz takvih primera sam shvatila da ni u samim školama nisu još uvek u potpunosti upoznati sa tim šta je uloga i opis posla ličnog pratioca i da on nije asistent vaspitačima, niti treba da radi sa ostalom decom u svojstvu vaspitača ili učitelja.

E sada, obzirom da sam ispratila sve što ste objavljivali u okviru ovog projekta, neću se mnogo osvrtati na svoja lična iskustva, jer su mahom sva, manje više slična.

Ono što želim da pojasnim jeste sama usluga i ko je, po meni najpogodniji za obavljanje iste.

Ono što je prevashodno i najvažnije jeste da osoba koja želi da se bavi uslugom ličnog pratioca  nema predrasuda prema osobama sa invaliditetom. Sve drugo se može naučiti i savladati.

Važno je da onaj ko radi ovaj posao vidi samo dete a ne dijagnozu. Dijagnoza nije važna sama po sebi, koliko je za ličnog pratioca važno da zna konkretne informacije o detetu: njegove načine ponašanja, da li je na nešto alergično, šta može da ga uznemiri… Iz iskustva tvrdim da lični pratilac ne mora da bude posebno obrazovan.

U zavisnosti od potreba samog deteta, lični pratilac može da bude zadužen za odvođenje i dovođenje deteta iz škole ili vrtića, kao i za sve pripremne aktivnosti: pakovanje užine, školskog pribora, nošenje asistivne opreme– ukoliko dete koristi nešto od toga. Druga mogućnost je da roditelji dovode dete, a radni dan ličnog pratioca počinje u samoj školi ili vrtiću. Tokom trajanja nastave, može da ima ulogu tehničke podrške: od pripreme knjiga i pribora za naredni čas, preko odvođrnja u drugu učionicu, do pružanja pomoći pri odlasku u toalet i slično. Ukoliko dete ima jezičke barijere, lični pratilac posreduje u komunikaciji, ali ne radi umesto deteta ono što ono može samo. Pored boravka u samoj obrazovnoj ustanovi, lični pratilac može da bude uključen i u vannastavne aktivnosti koje škola organizuje.

Pored svega navedenog važno je istaći da dete u školi uči i da bude deo grupe, da bude drug. Važno je da lični pratilac podstiče osamostaljivanje deteta, a ne da radi umesto njega. Ako, recimo primeti da je dete uključeno u grupu i razgovara sa vršnjacima tokom školskog odmora, najbolje je da se udalji, ali bude dovoljno blizu da dete može da mu se obrati, ukoliko mu je to potrebno.

Postoji još jedna stvar koju bih spomenula. Događalo se da vaspitač ili učitelj traže od ličnog pratioca da izvede dete u šetnju, dok se ne završi neka nastavna aktivnost, jer, uvek je jednostavnije reći da dete ometa čas i ukloniti ga iz grupe, nego prilagoditi program. Ne kažem da je ovo krivica ličnog pratioca koji je uz dete i obavlja svoj posao, nego celokupnog sistema.

Šta želim da istaknem? Lični pratilac mora da zna šta je njegova uloga i kako da je iznese u različitim situacijama.

Moraju u potpunosi  biti upoznati sa tim šta je opis posla ličnog pratioca, šta su minimalni standardi usluge i šta je predviđeno pravilnicima” ispričala nam je naša sagovornica Jelena, koja svoj poziv veoma ozbiljno shvata i kako dodaje, svakodnevno uči i usavršava se.

Ono što je izvela kao najvažniji zaključak svega rečenog jeste da svako dete ima potrebu za ljubavlju, povezanošču, pažnjom i osećajem pripadanja, te da je najvažnija uloga ličnog pratioca da mu upravo to omogući.