RUKA U RUCI – Personalni asistenti, primeri dobre prakse kao inspiracija za bolju budućnost

Grad Beograd obezbeđuje sredstva za pružanje usluge personalne asistencije. Na nivou Sekretarijata za socijalnu zaštitu zaključuje se okvirni sporazum sa izabranim licenciranim pružaocem usluge personalne asistencije.

Grad Beograd i Sekretarijat za socijalnu zaštitu prepoznaju probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju, a usluga personalne asistencije obuhvaćena je sistemom usluga socijalne zaštite Grada Beograda, počev od 2016. godine, i od tada se sprovodi u kontinuitetu.
Na taj način potvrđuje se da je jedan od prioriteta socijalne politike Grada Beograda unapređenje kvaliteta usluga koje pruža korisnicima, kao i odgovoran odnos prema svim socijalno ugroženim i marginalizovanim društvenim grupama kojima je podrška neophodna , mada je situacija izvan teritorije Grada Beograda drugačija, jer se ovim problemom u znatno manjem obimu bave jedinice lokalnih samouprava.

Kao što znamo, svrha usluge personalne asistencije je pružanje podrške korisniku usluge u održavanju i unapređenju kvaliteta njegovog života kroz održavanje što većeg stepena samostalnog života i uz aktivno učestvovanje u zajednici.

Ovom uslugom obezbeđuje se odgovarajuća praktična podrška koja je korisniku neophodna za zadovoljavanje osnovnih, ličnih i društvenih potreba koje fizički nije u stanju da zadovolji bez pomoći koja je istovremeno lična i praktična. Usluga personalne asistencije korisnicima pruža mogućnost izbora aktivnosti koje bi im inače bile nedostupne i dostupna je punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I ili II stepenom podrške, a koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. To su lica koja su sposobna za samostalno donošenje odluka, radno su angažovana ili su aktivno uključena u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenih aktivnosti, odnosno lica koja su uključena u redovni ili individualni obrazovi program.

Personalni asistent angažovan je u radu sa jednim korisnikom, najmanje 20, a najviše 40 sati nedeljno, prema procenjenim potrebama i kapacitetima korisnika, o čemu rešenjem odlučuje Gradski centar za socijalni rad.

Ipak, u praksi, neke lokalne samouprave i dalje nisu shvatile značaj ove usluge, nisu donele pravilnike o finansiranju personalne asistencije, pa se ona sprovodi sporadično ili za mali broj osoba, navodi se u jednom istraživanju UNS-e.  Personalna asistencija protekle godine prema njihovom istraživanju bila je dostupna u samo 26 gradova i opština.

Lokalne samouprave uslugu personalne asistencije mogu da pružaju osnivajući Centre za pružanje usluga socijalne zaštite ili angažovanjem licenciranih udruženja. U drugom slučaju sprovodi se procedura javne nabavke. Oba modela su ravnopravna, ali najveći problem predstavlja nedovoljno novca u budzetu.

Cilj projekta “Ruka u ruci” jeste da prevashodno na pravi način predoči značaj i neophodnost implementacije usluge personalnog asistenta u svakom mestu širom naše zemlje. Iz tog razloga  donosimo još jednu lepu priču  o iskustvu beograđanke Divne Jakovljević:

“Moja motivacija je došla iz želje da radim posao koji ima pravi smisao i da direktno doprinosim nečijem kvalitetu života. Prethodno sam radila u administraciji, ali mi je nedostajala direktna ljudska interakcija. Kada sam čula za poziciju personalnog asistenta, osetila sam da je to poziv, a ne samo posao. ​Asistiram  jednoj divnoj Jeleni , ženi u kasnim 30-im, koja ima teži oblik mišićne distrofije. Naš odnos je pre svega partnerski i pun poštovanja. Moj zadatak nije da preuzmem njen život, već da joj omogućim da ga živi onako kako ona želi. Jelena je izuzetno aktivna: piše, pohađa onlajn kurseve i ima bogat društveni život. Ja sam tu da joj budem ruke, noge i podrška u svakodnevnim aktivnostima. ​Ne postoji „tipičan“ dan, i to mi se najviše sviđa! Naravno, postoje rutinske obaveze. Dan obično počinje asistencijom pri jutarnjoj higijeni i oblačenju. Zatim sledi priprema doručka. Potom, često idemo u šetnju, na sastanke ili kod lekara. Ponekad je potrebno da joj pomognem pri korišćenju računara za pisanje ili da obavim kupovinu po njenim instrukcijama. Ključ je u planiranju, ali i u fleksibilnosti. Moram da budem spremna da se brzo prilagodim svakoj situaciji.

Izazovi su dvostruki. Prvi je fizički i logistički: moram da budem izuzetno pažljiva pri premeštanju, da se brinem o pravilnom korišćenju pomagala i da neprestano mislim unapred. Drugi, i važniji, izazov je emocionalna distanca. Ja sam tu da pomognem, ali ne smem da preuzmem kontrolu. Moram da poštujem Jeleninu privatnost i odluke, čak i kada se s njima ne slažem. Balansiranje između potpune podrške i davanja potpunog prostora za samostalnost.

Trenuci kada vidim da je Jelena postigla nešto što joj je bilo važno su neprocenjivi. Na primer, kada je nedavno završila svoj prvi onlajn esej i bila presrećna, ili kada izađemo negde i ona se oseća potpuno slobodno i prihvaćeno. Ta spoznaja da sam ja karika koja omogućava njenu nezavisnost i dostojanstvo – to je nemerljiva nagrada. Ovaj posao me je naučio strpljenju, empatiji i važnosti detalja. ​Ne ulazite u ovaj posao ako mislite da je to samo „pružanje nege“. To je posao o partnerstvu, osnaživanju i poštovanju ljudskog dostojanstva. Budite iskreni, pouzdani i, pre svega, slušajte. Osoba kojoj asistirate nije „pacijent“, već klijent sa svojim željama i pravima. Pripremite se da rastete i učite svakog dana, jer je ovo karijera koja menja i Vas.”