Ruka u ruci – Personalni asistent, prijatelj koji je uvek tu!

Projekat „Ruka u ruci“ je medijska inicijativa usmerena na informisanje javnosti o značaju personalnih i pedagoških asistenata u životima dece i odraslih sa smetnjama u razvoju. Kroz serijal tekstualnih članaka, projekat će osvetliti ulogu ovih usluga sa posebnim fokusom na potrebe korisnika, iskustva roditelja, obrazovne ustanove i izazove sa kojima se susreću asistenti.

Personalni i pedagoški asistenti igraju ključnu ulogu u podršci deci i odraslima  sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Oovoga puta , žena koja se već nekoliko godina bavi pozivom personalnog asistenta objašnjava šta to tačno podrazumeva, ko može da ga obavlja i kako izgleda njihov radni dan:

„Personalni asistent pruža podršku osobama sa invaliditetom i osobama sa smetnjama u razvoju u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kako bi one mogle da vode samostalan i ispunjen život. To nije medicinska nega, već podrška u stvarima kao što su kretanje, kupovina, priprema obroka, odlazak na posao ili fakultet, i uopšteno, učešće u društvenom životu. Cilj je osnažiti korisnika, a ne raditi baš sve umesto njega”.

​ Koliko je važno uspostaviti dobar odnos sa korisnikom?

​“ To je ključno. Naš odnos se zasniva na poverenju, međusobnom poštovanju i razumevanju. Ja sam tu da budem produžena ruka, a ne da donosim odluke umesto korisnika. Važno je osluškivati njegove potrebe, želje i raspoloženje, a sve uz diskreciju. Svaka osoba je individua i ne postoji univerzalan pristup. Sa nekim korisnicima odmah „kliknete“, dok je sa drugima potrebno više vremena da se uspostavi dublje poverenje”.

​Koji su najveći izazovi s kojima se susrećete u svom poslu?

​“ Jedan od najvećih je emocionalni aspekt. Mi ipak gradimo bliske odnose. Morate naučiti da postavite granice kako biste sačuvali sebe, ali istovremeno pružili iskrenu podršku. Drugi izazov je nedostatak svesti u društvu o važnosti ovog posla. Ljudi često misle da smo mi „negovateljice“ ili volonteri ”.

​ A šta je ono najlepše u vašem poslu?

​“ Definitivno videti promene na bolje. Svaki put kada korisnik postigne neki cilj, bio on veliki ili mali – završetak fakulteta, odlazak na koncert, samostalno obavljanje neke aktivnosti – to je naša zajednička pobeda. Najveća nagrada je saznanje da nekome pomažete da živi svoj život, a ne da ga preživljava”.

​ Koji bi savet dali nekome ko razmišlja o tome da se bavi ovim poslom?

​“ Poručila bih im da moraju da budu strpljivi, empatični i fleksibilni. Neophodno je stalno učiti i usavršavati se. Ovo nije posao koji se radi od 9 do 5, ovo je poziv. Ako ste spremni da se posvetite drugima i da u svakoj osobi vidite potencijal, a ne prepreku, onda ste na pravom putu”, zaključila je ona.

Da podsetimo, portal czuns.org piše:

Nekim osobama sa invaliditetom može biti potrebna podrška ili personalna asistencija u svakodnevim aktivnostima, u savladavanju prepreka i da žive samostalnije. Ovo podrazumeva sve od povremene podrške do podrške od 24 sata u toku dana. Aktivnosti mogu da obuhvataju podršku u ličnoj nezi, ishrani, oblačenju, kućnim poslovima, kupovini, asistenciji na poslu i tokom slobodnog vremena, kao i u komunikaciji, organizaciji dana ili sličnoj kognitivnoj ili psiho-socijalnoj podršci.

Personalna asistencija je oruđe koje omogućuje samostalni život. Plaća se putem rezervisanih novčanih sredstava za osobe sa invaliditetom, čija je svrha da se njima plati asistencija koja je potrebna. Personalna asistencija trebalo bi da se pruža na osnovu procene ličnih potreba i zavisno od životnih uslova svakog pojedinca. Sredstva namenjena za personalnu asistenciju osoba sa invaliditetom treba da budu u skladu sa trenutnim platnim stopama u svakoj zemlji. Osobe sa invaliditetom moraju imati pravo da zapošljavaju, obučavaju i upravljaju svojim personalnim asistentima uz odgovarajuću podršku, ako tako žele, i treba da budu ti koji odlučuju model zapošljavanja koji najviše odgovara njihovim potrebama. Sredstva za personalnu asistenciju moraju da pokrivaju plate personalnih asistenata i druge troškove radnog učinka, kao što su svi doprinosi koje plaća poslodavac, administrativne troškove i iskustvenu podršku za osobu kojoj je potrebna.

Pravo na samostalan život i pravo na uključenost u zajednicu definisan je članom 19 Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom. Države potpisnice Konvencije imaju obavezu da ,,preduzimaju efektivne i odgovarajuće mere“ da bi se primenjivalo puno uživanje ovog prava, uključujući i omogućivanje da osobe sa invaliditetom imaju „pristup spektru službi podrške u svojim domovima, ustanovama za smeštaj i lokalnoj zajednici, uključujući personalne asistente, neophodne radi podrške uključenosti i životu osoba sa invaliditetom u svojim lokalnim zajednicama i sprečavanja izolacije ili isključenosti iz zajednice.