Ruka u ruci: podrška i samostalnost
Personalni asistenti su ključna podrška za osobe sa smetnjama u razvoju, naročito za odrasle. Njihova uloga je da pomognu u svakodnevnim aktivnostima, omoguće veću samostalnost i aktivno učešće u društvenom životu. Za razliku od staratelja ili negovatelja, lični asistenti ne pružaju samo negu, već i pomoć pri obavljanju zadataka kao što su:
- Pomoć u domaćinstvu: kuvanje, čišćenje, kupovina
- Organizacija svakodnevnog života: zakazivanje pregleda, praćenje terapija
- Društvene aktivnosti: odlazak u šetnju, bioskop, poseta prijateljima
- Edukacija i rad: podrška pri učenju novih veština ili pronalaženju posla
Ova usluga je posebno važna jer omogućava porodicama da se rasterete i fokusiraju na druge aspekte života, dok njihovi voljeni dobijaju stručnu i personalizovanu podršku.
Jedna Marija kaže: “Život se menja nabolje!”
Razgovarali smo sa Marijom, majkom dvadesetpetogodišnjeg Petra, koji ima smetnje u razvoju i koristi usluge personalnog asistenta.
Kako ste otkrili uslugu personalnog asistenta i šta vas je motivisalo da je isprobate?
“ Petar je odrastao, i ja sam shvatila da više ne mogu da mu pružim svu potrebnu podršku, a da pri tome ne zapostavim svoj život. Bilo mi je teško da se odvojim od te uloge, ali sam znala da je to najbolja odluka za oboje. Kroz razgovor sa drugim roditeljima saznala sam za program ličnih asistenata.
Kakav je bio početak? Da li je Petar prihvatio asistenta?
“ Iskreno, nismo očekivali da će ići tako glatko. U početku je bilo malo nepoverenja, ali njegov asistent, Ana, je divna i strpljiva osoba. Brzo je shvatila njegove potrebe i naučila da komunicira sa njim na pravi način. Sada su skoro nerazdvojni. Ana ga uči novim stvarima, idu u šetnje, prave kolače… Stvorili su poseban odnos.
Ana je, kao mlada devojka u početku bila nesigurna, osećala sam kod nje izvesnu dozu straha, ali vremenom su se oboje navikli jedno na drugo.”
Koju najveću promenu ste primetili kod Petra od kada ima personalnog asistenta?
“ On je mnogo samostalniji. Pre je sve zavisilo od mene, a sada samostalno obavlja neke jednostavne zadatke. Na primer, uz Aninu pomoć naučio je da pravi palačinke! To je za nas bila velika stvar. Puno je sigurniji u sebe i srećniji.
A kako je ova usluga uticala na vaš život?
“ Moj život se potpuno promenio. Dobila sam slobodu da se ponovo posvetim svojim interesovanjima. Sada mogu da odem na kafu sa prijateljima, bez brige o Petru, i znam da je u sigurnim rukama. To mi je omogućilo da se opustim i da ponovo budem Marija, a ne samo Petrova majka. Zato bih preporučila svim roditeljima da se ne plaše da potraže pomoć. To nije znak slabosti, već snage i ljubavi”zaključuje ona.
Procedura za ostvarivanje prava na personalnog asistenta u Srbiji je kompleksna i zahteva ispunjavanje određenih uslova. Važno je naglasiti da se usluga personalne asistencije prepoznaje kao ključna za samostalan život osoba sa invaliditetom i njihovo puno učešće u društvu.
Kome je namenjena usluga?
Usluga personalne asistencije namenjena je punoletnim osobama sa invaliditetom (starijim od 18 godina) koje ispunjavaju sledeće kriterijume:
Imaju procenjenu potrebu za podrškom I ili II stepena.
Ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć.
Imaju sposobnost za samostalno donošenje odluka i potencijal za samostalan život.
Radno su angažovane ili su aktivno uključene u rad udruženja, sportskih društava, političkih partija ili su uključene u redovan ili individualni obrazovni program.
Osoba sa invaliditetom koja je korisnik usluge ima ulogu „poslodavca“, što znači da sama bira svog asistenta i određuje u kojim aktivnostima joj je potrebna pomoć.
Proces ostvarivanja prava na personalnog asistenta prolazi kroz nekoliko faza, a ključnu ulogu imaju Centar za socijalni rad i jedinica lokalne samouprave.
Podnošenje zahteva:
Prvi korak je podnošenje zahteva za uslugu personalne asistencije nadležnom Centru za socijalni rad.
Stručni radnici Centra za socijalni rad vrše procenu ispunjenosti uslova i utvrđuju obim potreba korisnika. Na osnovu te procene, izrađuje se individualni plan usluga.
Odobravanje i finansiranje: Odluku o odobravanju usluge i njenom finansiranju donosi jedinica lokalne samouprave (opština ili grad). Sredstva se najčešće obezbeđuju iz lokalnog budžeta. U nekim gradovima (kao što je Beograd), ova usluga je već sistemski rešena, dok u drugima zavisi od odobravanja projekata na konkursima, što može da stvori nestabilnost.
Izbor personalnog asistenta: Pružalac usluge (obično udruženje ili ustanova licencirana za pružanje te usluge) sačinjava listu potencijalnih asistenata. Korisnik, uz podršku stručnog radnika, bira asistenta sa te liste u skladu sa svojim potrebama.
Zaključivanje ugovora: Nakon što asistent prođe akreditovanu obuku i stekne sertifikat, pružalac usluge sa njim zaključuje ugovor o radu/delu/privremenim i povremenim poslovima.
Problemi u praksi:
Iako je personalna asistencija zakonski definisana, u praksi se javljaju određeni izazovi.
Finansiranje: U mnogim sredinama finansiranje je i dalje projektno, što stvara neizvesnost i prekide u kontinuitetu pružanja usluge.
Kriterijumi: Neki kriterijumi, poput „sposobnosti za samostalno donošenje odluka“, mogu dovesti do toga da osobe sa određenim dijagnozama (npr. autizam) budu automatski isključene iz prava na uslugu.
Sporost procedura: Procedura odobravanja može trajati i do nekoliko meseci, što dodatno otežava položaj korisnika.
