Briga i čeznja – nasi ljudi u inostranstvu

Nenadano proglašenje pandemije Korona virusa mnoge državljane Srbije zatekla je u svim delovima sveta. Zatvaranje aerodroma, nemogućnost prelaska granice i dolaska kućama, pre svega je izazvala strah u paniku, najviše kod onih koji su imali ograničeno zadržavanje van granica naše zemlje.

Takođe, strah se javljao i kod svih onih koji borave u inostranstvu zbog svojih koje su ostavili kod kuće, tako i kod ljudi u Srbiji čiji su najbliži u inostranstvu.

Desetine hiljada građana Srbije se, prema podacima vlasti, vratilo u domovinu otkako je proglašena pandemija korona virusa, ali je, sasvim sigurno, mnogo i onih koji su ostali u zemljama u kojima žive i rade.

Bogdan je bio više od dve nedelje u karantinu u Barseloni.

Rešio je da bude u samoizolaciji tri dana pre nego što je vlada Španije 14. Marta 2020. proglasila vanredno stanje i uvela zabranu kretanja u oblasti Barselone, kako bi se sprečilo širenje virusa,

„Tog utorka, preko noći, broj zaraženih skočio je sa 600 na više od 1.200 i to mi je bio znak da situacija postaje ozbiljna i da neće biti nimalo naivno”, kaže Bogdan.

Od tada je iz stana izašao tri puta – dva puta da baci smeće i jednom da kupi namirnice.

„Dani pre karantina izgledali su definitivno bezbrižnije i opuštenije. Sada mora mnogo više računa da se vodi o nekim detaljima koje sam ranije radio u hodu i usput.”

U međuvremenu su španske vlasti pooštrile restriktivne mere, pa je tako na snazi potpuna zabrana kretanja u celoj zemlji.

Bogdanu je najviše nedostajalo da izađe i prošeta uz more. Ne viđa se sa prijateljima, a morao je i da zaustavi planove.

Sonja u Japanu živi već šest godina. Virus je stigao u ovu zemlju sredinom januara, odmah posle izbijanja epidemije u Kini.

Njena firma nije uvela veće promene, radi se svakodnevno iz kancelarije od 9 do 17.

Ali, sada je obavezno dnevno merenje temperature svakog zaposlenog, kao i dezinfekcija ruku, kvaka i pultova.

„Mi nismo prekidali sa radom. Od poznanika i prijatelja čujem slično. Ovde se, sem u najhitnijim slučajevima, ne vrši testiranje, niti hospitalizacija”, kaže.

Pošto je tako već neko vreme, „prvobitna panika kao da je zaboravljena i život se polako vraća u normalu”.

Restorani i kafići su puni, prodavnice i parkovi takođe, a i toalet papira, koji je i iz japanskih prodavnica nestao preko noći, ponovo ima.

„Od skora je počela sezona cvetanja japanske trešnje, jedna od glavnih turističkih atrakcija. Sa novodošlim prolećem i procvetalim trešnjama, i ljudi kao da su zaboravili da virus još postoji.”

Sonja se ipak i dalje drži rute „posao-kuća-posao-kuća”.

„Nisam potpuno uverena da je ovde sve gotovo, te izbegavam da budem među ljudima, pogotovo kada čujem kakvo je stanje kod nas. No, nadam da su Japanci zauzeli ispravan stav i da će virusu uskoro doći kraj, kako ovde tako i u ostatku sveta.”

Sanja živi u Melburnu u Australiji i uzlazi samo u prodavnicu i to ako je baš neophodno.

Kaže da u toj zemlji vlada neizvesnost.

„Uglavnom čim ustanem ujutru, uključim telefon i proveravam poslednje vesti, stanje u Srbiji gde mi je porodica, i ovde u Australiji gde živim poslednje četiri godine. Iako deluje kao uobičajena rutina, dan deluje duže i intenzivnije, i ta neizvesnost i panika se povećava sa novim vestima, merama zaštite i svesti o ozbiljnosti situacije, koja se ‘servira’ ne samo kroz medije, već i kroz priču sa prijateljima i porodicom.”

Poslednjih dana brine je slika koju zatiče u supermarketu – prazne police gde bi inače stajao hleb, mleko i ostale najosnovnije potrepštine.

Najteže joj pada razdvojenost od porodice i neizvesnost u vreme pandemije, „kao i osećaj da je ovo samo početak nečeg mnogo ozbiljnog i da će se stvari od sad samo pogoršati”.

Sonja misli da ljudi u Melburnu ne shvataju šta se dešava na drugoj strani sveta.

„Ipak, ljudi se ne pridržavaju socijalne distance, i još se može videti dosta ljudi po pabovima, barovima i restoranima”, priča Sonja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Previous post Nastava onlajn – izazov za učenike, nastavnike i roditelje
Next post Nova normalnost: Roditelji u trećem dobu i njihova deca, unučići