KAKAO

 

Kakao je izvor  zdravlja i dobrog raspoloženja. Spada u grupu najhranljivijih namirnica na svetu. Sadrži više od 300 aktivnih supstanci. Koliko je kakao kvalitetan najbolje svedoči naziv drveta Theobroma cacao što se prevodi kao hrana bogova.

Spada u namirnice koje su broj jedan izvor Magnezijuma i Gvožđa. Konzumiranjem kakaoa, poboljšava se raspoloženje, jer izaziva lučenje hormona serotonina – hormona sreće i dobrog raspoloženja. Deluje na poboljšanje pamćenja, regulaciju vode u organizmu, pravilan rad srca, metabolizam šećera, u borbi protiv slobodnih radikala, starenja…

Ulazi u sastav mnogih kozmetičkih preparata – krema za lice, kupki, mleka za telo. Bori se protiv suve kože (deluje kao emoliens). Koristi se u preparatima za sunčanje, ne štiti od UV zraka, već stvara tanki film na koži, koji sprečava isušivanje i vodootporan je.

Glavni sastojak je TEOBROMIN, sastojak vrlo sličan kofeinu, pa se preporučuje dnevno popiti bar jednu šoljicu kakaa.

Inače, Theobroma cacao  je tropska biljka. Može da živi i do 200 godina, ali da bi se koristila  mora da prođe 5 godina od sadnje. Da bi se dobio 1kg kakao praha, potrebno je 1500 semenki. Ukus, miris i boja kakaoa zavise od sorte, sušenja, načina obrade. Za najbolji ukus se preporučuje kombinacija više vrsta kakaoa. Od kvalitetnijih sorti se izdvajaju:

ARRIBA – poreklom iz Ekvadora, je najređi i najcenjeniji kakao na svetu. Aromatičnog mirirsa i ukusa , sa 20% masti

CRIOLLO – je manje aromatičan, i sa manjim procentom masti 10%. Poreklom je iz Perua.

DOMINIKANA – jedan od lepših sorti kakaoa. Organski je, gaji se na dominikanskim plantažama. Prijatan ukus i miris. Nije kvalitetan kao Arriba I Criollo, ali daleko kvalitetniji od ostalih vrsta.

Ako niste baš ljubitelji kakaoa da ga pijete  kao čist napitak( zbog svog gorkog ukusa), možete dodati kašiku kakaa u šolju mleka, neki voćni napitak, u kolače, čaj…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Previous post Slave i običaji u doba Korone
Next post Briga i čeznja – nasi ljudi u inostranstvu